Šta raditi tokom pada kriptovaluta?

U retrospektivi, od početka pandemije 2020. godine, Bitcoin pada na najnižu vrednost od 3000$ do masovnog usvajanja Bitcoina od strane država, ulaganja investicionih fondova, banaka i cene Bitcoin-a od 68000$… sve je delovalo nezaustavljivo, a gornja granica je bila sve viša i viša. 

Sa vrha, svaka staza vodi nizbrdo

Bitcoin je ušao u rang najvrednijih imovina na svetu sa ukupnom tržišnom vrednošću od preko jednog biliona, a prestigao je i Vizu i ostale kompanije iz sfere platnog prometa po količini transfera kapitala. Iako ne postoji entitet koji bi ispisao godišnje bilanse uspeha, broj rudara se povećavao, zajedno sa težinom kopanja, a programeri koji rade na otvorenom kodu Bitcoina i drugih kriptovaluta dobili su rekordan broj investicija i novčanih naknada za dalji razvoj od strane mnogobrojnih fondova i udruženja.

Sunovrat cene Bitcoina počeo je negde sa 2022. godinom da bi trenutno, u junu 2022. vrednost jednog Bitcoin-a iznosila oko 20000$.

Saveti šta raditi tokom ovako nepredvidivih kretanja kriptovaluta mogu biti kontradiktorni i nesigurni ali baš zato su od velike pomoći za izbor puta koji smatrate ispravnim.
Mnogi će se pozdraviti sa svojom kripto imovinom, neki će prodati sve i usmeriti novac na njima neophodnije stvari i osnovne životne potrebe.
Neki će nastaviti da kupuju kriptovalute po ovim, “nižim” cenama, čekajući sledeći skok.
Neki će usmeriti novac u nove naizgled perspektivnije investicije.

Decentralizovana kriza

U kom pravcu može ići investiranje kapitala u vreme rata u srcu Evrope, koji se nadovezao na uzdrmanu ekonomsku situaciju nakon Covid pandemije?

Globalna kriza neće podjednako pogodti sve kontinente pa ni države. Kriza energenata i žitarica najviše brine Evropu i dovodi u pitanje komfor u kojem se živi decenijama… hleb svaki dan, topli radijatori, automobil pun goriva…

Mnogo veći problem je u održavanju proizvodnje po svim sektorima, koja je u osnovi vezana na isporuke repromaterijala (Rusija) ili poluproizvoda i gotovih delova (dalekoistočne zemlje), koja kasni, odlaže se  ili se potpuno obustavlja. Da li će se Evropa vratiti dva koraka nazad I ponovo razvijati sopstvene male proizvodnje, oformiti trajnije lagere, biti usmerena na samu sebe? 

U osnovi ljudskog razmišljanja je stalna potreba da se sa što manje rada i ulaganja omogući sopstveno zadovoljstvo, ponekad i po cenu korišćenja i eksploatacije drugih, uvek slabijih. Ovakav pristup, na dug rok, izopačuje razum i stvara egoizam koji ličnost, a kasnije i celo društvo, vodi u potpunu izolaciju i samozadovoljštinu.

Bitcoin će izgleda dobiti još jedan civilizacijski problem koji će trebati da reši.

Kriza identiteta mora dovesti do otrežnjenja i kao žestok šamar mora probuditi ličnost koja je deo društva, zajednice, kontinenta… planete Zemlje… Što se pre suoči sa sobom, moderno društvo Evrope, Amerike, Australije će otvoriti oči. 

Tradicionalizam, nije samo reč i vraćanje u prošlost… u ovom momentu je i delotvorni lek za novi početak. I zato, pitanje s početka…u kom pravcu investirati kapital?
U pravcu proizvodnje hrane, lokalne proizvodnje repromaterijala, gradnje, usluga turizma i ugostiteljstva u sopstvenom okruženju, solarne energije, poluproizvoda za velike evropske  kompanije…
Kripto novac može biti sredstvo plaćanja i u ovim investicijama, posebno u slučaju recesije i teških uslova kakve daju centralizovane banke.

Šta su kripto zima i bear market?

Zima na tržištu ili bear market simbolizuju termin koji se vezuje za drastičan kolaps i nestajanje ogromne količine vrednosti kriptovaluta.

Najbliža definicija mogla da glasi da je ovo zapravo produženi period pada cena ili sporog rasta na berzi. Inače, ovaj termin investitorima obično predstavlja sinonim za loše vesti, ekonomske padove i sveukupnu negativnost.

Kripto tržište je izgubilo 1,1 biliona dolara vrednosti u prethodnih 77 dana. To je najveći i najbrži zabeležen pad u istoriji tržišta.

Tokom bear marketa cena ne pada stalno (ume i da raste), ali su očekivanja pesimistična, usmerena na pad ili stagnaciju.

Dugoročno – na cene utiču fundamentalni faktori.
Kratkoročno – utiču dominantno emocije.

U bear marketu se tržište čisti. Mnogi coini ga neće preživeti. Mnoge firme ga neće preživeti. Najjači (i najprilagodljiviji) uvek prežive, oni će da nose sledeći bull market i postanu jači nego što su bili u prethodnom ciklusu.

Ako numerišemo kriptovalute dostupne na većim berzama, ne prođe dan, a da se ne pojavi neka nova. Interesantno je da je i ‘mortalitet’ kriptovaluta kritično visok, a najbolji primer toga je podatak da su od sedam kriptovaluta iz aprila 2013. godine do danas „preživele“ samo dve, dok je u međuvremenu stvoreno 9.000 novih, a Bitcoin je javno, u novinskim člancima, proglašen mrtvim više od 455 puta.

Za simboliku iza reči bear (medved), etimolzi objašnjenje nalaze u tome da je ime za pomenuto tržište proizašlo iz stare engleske poslovice “ne prodajte medveđu kožu, a da pre toga ne uhvatite medveda”.

Ova poslovica se tumači da korisnik ne treba da nudi nešto što zapravo još i nema u svom vlasništu. I upravo zbog toga, bear market je u krugovima investitora i svih onih koji se bave ulaganjem u određene vrednosti, postao žargonski i sleng izraz za one koji se klade na to da će cene ili vrednost nečega opasti. Medvedi takođe imaju period hibernacije, što se može slikovito reći i za tržište koje ne ostvaruje pozitivne performanse i postepeno stagnira. 

Da li nam stiže kripto zima?

Na samom početku leta 2022. godine možemo proglasiti da je počela i zima u svetu kriptovaluta.

Bitcoinsa 68 692$ na 20 500$
Ethereumsa 4 864$ na 1 100$

Cardano sa 3$ na 0.5$
Polkadot sa 55$ na 7$
Litecoin sa 412$ na 55$

Razlika između ovog i prethodnog bear marketa

Cela ekonomija je u zastoju i padu, kriptovalute se prodaju ne toliko iz želje nego iz moranja. Ekonomija se ne razvija, a osnovne životne potrebe ističu se kao najbitnija stvar koju je neophodno obezbediti.

Tokom ekspanzije i rasta popularnosti kripta prethodnih godina, najveće prepreke koje su preduslov za dalju adopciju kriptovaluta su prevaziđene. Kriptovalute su dokazale svoju moć, upotrebnu vrednost, odjeknule u pozitivnom svetlu i bile na naslovnici kao slamka spasa u teškim vremenima. 

Banke, najveći protivnici kriptovaluta su ih uvrstile u svoju ponudu. Države ulažu u njihov razvoj i zakonskim propisima pomažu sveopštoj prihvaćenosti kriptovaluta i kao investicije i kao sredstvu plaćanja.

Stav prema kriptovalutama se promenio, a blokčejn tehnologija decentralizovanog poverenja konačno je shvaćena u pravom smislu, a ne kao ilegalni tok novca i sredstvo zloupotrebe.

Ovo sazrevanje pokazuje da smo uradili dobar posao, a kripto je tu da ostane.

Kako smo dospeli ovde?

Svetska ekonomija je zapravo na pragu krize a kriptovalute su jedan od poslednjih resora koji je ostao profitabilan u odnosu na par godina unazad.
Primera radi, Bitcoin je upravo nastao kao ideja za izbavljenje od prethodne ekonomske krize svetskih razmera. 

Inflacija je “dobroćudni” neprijatelj sa kojim još nismo naučili da se ravnopravno borimo. Nekontrolisano štampanje novca u kombinaciji sa nedostatkom energenata i proizvodnje ubrzalo je proces bogaćenja bogatih, a blokiralo mogućnost razvoja najnižih slojeva društva. Ugroženih je sve više, a novac koji je završio kao pomoć najmoćnijim kompanijama trenutno manjka proizvode na koje može biti potrošen. 

Okretanje ka čuvarima vrednosti, zlatu u papirnom, fizičkom ili digitalnom obliku kao da nema konkretan smisao jer fali druga strana u ekvivalentnoj razmeni. Električne energije, nafte, gasa, sirovina i namirnica NEMA DOVOLJNO.

Rani mraz ovog ekonomskog disbalansa mnoge je usmerio u pravcu proizvodnje ali usled ograničenih izvora pogonske energije, skaliranje zadovoljstva i dobrobiti za šire društvo zaustavljeno je postizanjem održivih mikro ekosistema u kojima ima dovoljno samo za povlašćene članove. 

Koliko dugo će kripto zima trajati i koliko će cene padati? 

Cene kriptovaluta rastu rapidno kada rastu, ali i brzo padaju kada padaju. Između se dešavaju periodi stagnacije, koji mogu trajati i po više godina. 

Dve takve stagnacije, istorijski, možda igrom slučaja, trajale su po dve godine. U periodu od 2014. – 2015. i s početka 2018. do kraja 2019. godine.

Još jedno nepisano pravilo koje se nameće iz prethodnih iskustava jeste i neplanirano veliki gubitak u vrednosti kriptovaluta. Tokom prethodnog bear marketa, cene kripta padale su i do 90% od maksimalne vrednosti.  

Ako kao reper uzmemo Ethereum i njegovu najveću istorijsku vrednost od skoro 5000$, pesimisti ili u neku ruku realisti tvrde da cena od 500$ po ETH tokenu nije nemoguća.

Sličnosti ovog i prethodnog bear marketa (kripto zime)

Usputni investitori i lovci na profit su trenutno najaktivniji prodavci kriptovaluta. Većina njih prodaje kriptovalute iako su u minusu dok su vlasnici kriptovaluta sa najvrednijim novčanicima na tržištu, takozvani crypto whale-ovi najaktivniji kupci.
Bitcoin hashrate rudarenja raste i beleži nove rekorde u jačini i stabilnosti mreže.
Broj novčanika sa minimum 1 BTC na njima je na istorijskom maksimumu.
Broj korisnika DeFi platformi i što je zanimljivo, blokčejn igrica baziranim na kriptovalutama je takođe u porastu.

Profiti, visoke cene i bogaćenje padaju u drugi plan, a sam rast i razvoj mreže postaju primarni, čime se kreira novi milje upotreba i mogućnosti koje će kriptovalute rešavati.

Šta muči investitore?

Muči ih neizvesnost, depresija, gubitak jasne vizije za dalja ulaganja… uglavnom ništa lepo.

Da li treba prodati kriptovalute što pre ili ih čuvati i iskoristiti?

Investitori najčešće postaju korisnici.
Ako Bitcoin svrstamo u kategoriju digitalnog zlata, Ethereum možemo posmatrati kao gorivo i token za vožnju kroz kripto svet.
Izuzetno mali broj vlasnika Ethereum-a je zapravo isprobao neke od njegovih mogućnosti upotrebe.

Brojne aplikacije dostupne na decentralizovanom pandanu interneta, Ethereum blokčejnu, mogu poslužiti za uzimanje pozajmice, pasivne zarade kriptovaluta putem stejkovanja koje jača i obezbeđuje kvalitet mreže, postavljanje kolekcije umetničkih dela na aukciju, komunikaciju, druženje, takmičenje, klađenje na sportske događaje, igranje interaktivnih igrica koje motivišu igrače nagradama u kriptu.

Ako tokom trenutnog pada cene odlučite da po prvi put kupite neku kriptovalutu, obavezno pročitajte blog Stvari koje bih voleo da sam znao pre prve kupovine kripta, kako bi izbegli najčešće početničke greške.

Ako vas ipak više interesuje rudarenje, u blog sekciji za rudare možete naučiti sve osnove, a kroz intervju sa srpskim rudarima dobiti informacije kako izgleda rudarska svakodnevica u Srbiji iz prve ruke.

4 strategije kupovine za bear market koje koriste iskusni kripto milioneri

Nije lako sačuvati živce kada kriptovalute uzrokuju velike gubitke. Nemojte zarivati glavu u pesak, već sledite jednostavne korake i maksimalno iskoristite priliku koju bear market nudi.

DYOR – Ostanite lojalni proverenim projektima i platformama

Prilikom svake kupovine, istražite šta kupujete, koje su prednosti i mogućnosti, a koji rizici koje proizvod (koin) nosi sa sobom. Učlanite se u grupe na društvenim mrežama, razgovarajte sa ambasadorima projekta na otvorenom četu, čitajte blogove, forume i prethodna iskustva korisnika. Tokom ovog istraživanja upoznaćete brojne ljude i članove tima iza projekta i eliminisati svaku nesigurnost u svoju odluku.

Šansa da manje priznat, više perspektivan coin cenovno skoči više od Bitcoin-a ili Ethereum-a je velika ali isto toliki je i rizik da će mladi projekti koji nemaju istoriju i jake osnove naprosto nestati ili se nikada neće povratiti u punoj snazi.

Građenje portfolija DCA metod i #HODL

U ekstremnim uslovima tržište se ponaša ekstremno iracionalno.
Jedna od najpopularnijih strategija za kupovinu tokom bear marketa je “dollar cost averaging”.

DCA je strategija kupovine u kojoj investitor ulaže ukupnu sumu novca u manjim delovima tokom određenog vremena, umesto sve odjednom. 

Cilj ove strategije je da se iskoristi pad tržišta bez rizika od prevelikog kapitala u bilo kom trenutku.

Da bi postavili DCA strategiju treba odrediti vremenski interval. Nedelju dana, svaki mesec, jednom u tri meseca i praviti kupovine koje neće značajno uticati na vaš budžet.

Na ovaj način, u igri ste ako cena kriptovaluta krene gore, vaš celokupni kapital nije pod rizikom, a ako tržišna cena padne i dalje ste u poziciji da kupite još. 

Na duže staze, ova strategija se pokazala izuzetno isplativom posebno u periodu stagnacije cene kripta jer je gotovo nemoguće predvideti koja će biti najniža cena nakon koje će cene opet krenuti ka gore.

Edukacija o tržišnim indikatorima

Za investitore koji poseduju osnovno ili bolje razumevanje tehničke analize – prakse predviđanja kretanja cene na osnovu trendova na grafikonu, indikatora i obrazaca – moguće je pročitati i predvideti kretanja cene.

Naravno, nijedan indikator nije potpuno siguran, ali često vam može dati dobar signal kada je vreme za kupovinu.

Više o osnovnim indikatorima tržišta i šta oni simbolizuju pisali smo u “Večito pitanje – Bull ili Bear market?” blogu.

Ostanite prisebni, svaki kraj je nov početak, razmišljajte dugoročno

Konzistentnost i jasno definisan cilj je osnova za mnoge stvari pa i za uspeh u dinamičnom kripto tržištu.

Jedno od osnovnih pravila tržišta ponude i tražnje je kupujte kada svi prodaju, prodajte kada svi žele da kupe.

Ovo bi moglo izgledati kao lak zadatak, ali upravljanje emocijama tokom bear marketa nije tako lako kao što zvuči. Kontrola impulsivnih emocija i odluka koje one uzrokuju često se opisuje kao najteža stvar za savladavanje u trgovini.

Poznati američki ekonomista Bendžamin Graham je jednom rekao: „Pojedinci koji ne mogu da savladaju svoje emocije nisu sposobni da profitiraju od ulaganja”.

Sve novosti i aktuelnosti iz sveta kriptovaluta možete dobijati direktno u vaš inbox prijavom na ECD newsletter.