HODL: strategija investiranja ili gubljenje vremena?

Još od nastanka kriptovaluta, postoji krilatica HODL. Ovaj izraz podseća na loše spelovanu reč “hold”, što znači drži, čuvaj. Vremenom je neko smislio da bi mogao biti akronim za “hold on for dear life” ili u prvodu “čuvaj ako ti je život mio”. Odnosi se na kupovinu i čuvanje kriptovaluta.

U vreme kada su cene kriptovaluta skakale i padale kao lude, mudrost investiranja bila je u tome koji novčić odabrati. Kupiti i čuvati, zaista je bila strategija investiranja. Kao što u tradicionalnim finansijama postoji oročavanje kao oblik štednje, u decentralizovanim finansijama (DeFi) razvili su se staking, pozajmice likvidnosti (liquidity providing, liquidity farming) i srodne aktivnosti koje su, doduše, pre bili instrumenti investiranja nego štednje, upravo zbog volatilnosti cena kriptovaluta.

Kada je moguće da vrednost novčića doživi veliki pad, bez izvesnosti da će se dogoditi i veliki skok, “čuvati ako ti je život mio” isplatilo se ne samo kao štednja, već i kao oblik investiranja. U današnje vreme kada je kripto industrija u periodu mirovanja, postavlja se pitanje šta donosi HODL kao pristup. 

Misija Bitkoin uspešno obavljena?

Bitkoin je nastao iz jedne vrste protesta zbog pucanja tržišta 2008. godine i težnje da nastane “digitalno zlato”, sredstvo koje bi moglo da služi za čuvanje kapitala. Zlatu, koje se tradicionalno kupuje kada investitor želi da “parkira” kapital, sporo ali sigurno raste vrednost. Postoje mnogi faktori koji na to utiču, ali jedan od značajnijih je i ograničenost ovog resursa. Zlato koje je lako iskopati i preraditi gotovo je iscrpeno. Proizvodnja zlata nije se značajno promenila još od 2016. godine. Potražnja za zlatom fluktuira, ali s obzirom da je u upotrebi u izradi nakita, elektronike, te da centralne banke održavaju i uvećavaju zlatne rezerve, posredi je veoma tražena roba.

Bitkoin je dizajniran tako da prati osnovne karakteristike koje čine zlato vrednim. U teoriji, povećanje težine “rudarenja”, te rast potražnje, trebalo bi da učini da vrednost ove kriptovalute neprestano raste. 

Zanimljiv je u tom smislu podatak koji je skoro objavljen da gotovo polovina (48.5%) svih Bitkoina nije menjao adresu u protekle dve godine. Ova statistika može da se tumači na različite načine. Posebno je indikativno da u trenucima kada Bitkoin dostiže maksimalnu cenu (kao 2021. godine, na primer) tržište ne beleži rast transakcija, odnosno rasprodaju ovog kripto novčića. Sve više se čini da stanje na tržištu ne utiče značajno na kupovinu i prodaju Bitkoina, a odluka da se ovaj novčić HODL-uje, tumači se i kao sve veći stepen poverenja investitora.

Otkako su kompanije počele da dodaju značajne količine Bitkoina na svoj portfolio, te kako su se pojavili institucionalni investitori, čini se da je prva kriptovaluta zaista ostvarila svoju misiju – da postane digitalno zlato. Zanimljivo je i to da su pojedini analitičari zapazili korelaciju između fluktuacije cene Bitkoina, načina na koji ona utiče na sve ostale kriptovalute, te rasta i pada cena akcija, te se postavilo pitanje da li je Bitkoin postao jedna vrsta indeksa stanja na kripto tržištima ili čak merilo pulsa globalne ekonomije.

“Ja sam loš investitor!”

Osim volatilnosti kriptovaluta, u svetu decentralizovanih finansija postoje mnoge druge prepreke i zamke. Biti trgovac, investitor u svetu decentralizovanih finansija zahteva ne samo veliko znanje, već i hitrinu u praćenju svih informacija, temeljne provere i stalno istraživanje.

Korisnik GameKyuubi, koji je na bitcointalk.org forumu još 2013. godine nehotice skovao izraz HODL, objasnio je svoju želju da kupuje i čuva kriptovalutu time što je svestan da je loš investitor. Za njega, čista štednja predstavljala je najprofitabilniju aktivnost u poređenju sa rizicima.

O tome kako se štedi u kriptovalutama, već smo pisali, pa možete da obnovite gradivo ovde…

Premda je opreznost i smanjenje rizika uvek i svuda preporučeno, štednja ima još jedan zahtev.

Ne treba biti vrhunski investitor da biste znali da čuvanje sredstava van opticaja takođe ima svoje rizike, te da naprosto čuvati kirptovalute u novčaniku ima smisla isto koliko i zakopati zlato u zemlju. Zapravo ima smisla ukoliko je pasivno očuvanje vrednosti ono što je vaš cilj kao investitora. No, da li je moguće nešto uraditi što takođe predstavlja štednju, a ne prelazi u zonu rizičnih investicija?

Kako radi štednja?

Hajde da bacimo jedan brz pogled na to kako radi tradicionalna bankarska štednja. Okej, možete da čuvate novac na računu, povremeno dodajete sredstva na račun. To je isto štednja. Ne morate ga oročavati, naprosto ga čuvate. Eto kako izgleda HODL na tradiconalan način. 

No, za koji god oblik štednje se odlučite, gotovo uvek postoji neki, pa i najsitniji interes, to jest, kamata. Ona dolazi iz činjenice da se vaš novac nalazi kod banke. Oni se bave investicijama, pa sredstva deponovana kod njih ipak rastu. Posebno ako se nalaze na za to predviđenom računu ili su oročena. Time praktično govorite bankama, “u redu je, ovaj novac možete da investirate, prihvatam da mi zauzvrat uplaćujete kamatu, ali morate mi garantovati isplatu u dogovorenom roku”. 

Kako bi se očuvalo poverenje u banke, državne finansijske institucije se staraju da su banke zapravo u stanju da garantuju za vaš novac. Podloga koju očekuju od banaka nije velika (zavisi od zakonodavstva, ali kreće se oko 10% vrednosti deponovanih sredstava), ail zato i banke nude prilično niske, katkad zanemarljive kamate na štednju.

U svetu kriptovaluta, nema opterećenja koja na štednju postavlja bankarski sistem, ali isto tako nema ni garancija. Zato se za štednju u kriptovalutama po pravilu očekuju kamate koje mogu biti i do deset puta veće od bankarskih. Ali… Da, nestabilnost cena kriptovaluta pretvara čak i “običnu” štednju u rizik.

Stabilne kripto valute: oksimoron ili nešto najbolje još od otkrića točka?

U priču ulaze stabilni kripto novčići ili stablecoins. Stabilne? Kriptovalute? Šta su stabilni novčići i kojih sve vrsta ima, obimna je tema o kojoj ćemo neki drugi put. Tim pre što su se u kripto svetu dogodili skandali koji su upravo bili vezani za stablecoins, te kao što možete da zamislite, izazvali veliku pometnju.

Za sad je dovoljno da znate da su posredi kriptovalute koje svoju vrednost zasnivaju na vrednosti fiat valute koju predstavljaju. Najzastupljeniji su stabilni novčići vezani za vrednost američkog dolara. 

Dakle, organizacija koja pušta stabilnu kriptovalutu u promet, garantuje da će vrednost njihovog novčića uvek biti 1$. Podloga za garantovanu vrednost može biti zalog u dolarima (ili drugoj fiat valuti). Takve kriptovalute su USDC, USDT, BUSD. Garant može biti i druga kriptovaluta. Takav je novčić DAI koji izdaje organizacija MakerDAO. Vrednost novčića DAI je uvek 1$ ali garancija je u zalihama ETH i drugih kriptovaluta koje MakerDAO čuva u svom trezoru. Algoritmički novčići ili nemaju uopšte ili nemaju u potpunosti pokriće, jer njihova stabilnost se uređuje na drugi način.

Zapanjujuće je da bankarski sistemi zapravo rade na sličan način kao algoritmičke kriptovalute, to jest, nijedna banka nema 1:1 kolateralizovana sredstva. Na izvestan način, stablecoins su stabilniji i zdraviji od dolara, evra, dinara. Ako se ne sećate Dafine, Gazda Jezde i drugih, pitajte starije. Priča deluje neverovatno, ali zapravo svetski finansijski sistem u velikoj meri se oslanja na garancije tipa “biće sve u redu” i držanje fige da će zaista i biti tako. 

Štednja u stabilnim kriptovalutama

Zbog svega navedenog, nije loša zamisao štedeti u stablecoin kriptovalutama. Podržava ih većina mreža, pa čak i ako niste DeFi ekspert ili se ne usuđujete da zađete na neke manje poznate mreže, možete štedeti i u okviru vaše omiljene menjačnice.

Kupovati i čuvati stabilne kriptovalute u slučaju da se odlučite za HODL metod ne razlikuje se mnogo od kupovine i čuvanja dolara ili neke druge fiat valute koju biste čuvali u sefu, ili na bankovnom računu. Ovaj način štednje ima prednosti u toliko što su vaša sredstva uvek kod vas, fleksibilni ste po pitanju povlačenja ili daljeg investiranja. Vaša valuta neće biti izložena volatilnosti kao kod drugih krupto novčića, a snažna kolateralizacija nudi bolju zaštitu nego što je pružaju banke, posebno u ekonomsko-politički nestabilnim regionima.

Rizik postoji, jer se pojedine državne garancije ne protežu na kripto industriju, pa vaša sredstva zavise od stabilnosti organizacije koja ih je izdala.

Na gotovo svakoj mreži postoji mogućnost štednje uz ubiranje kamate. Postoje i određene platforme koje su centralizovane, a nude kamatu na štednju u stabilnim kriptovalutama. Kamatne stope se razlikuju i idu od 1-8%. Kamatne stope za štednju u tradicionalnim finansijama izuzetno su ranjive na stanje tržišta, a retko ćete naći ponude za kamatu veću od 0.5%. Tipično, što je veća kamatna stopa veći je i rizik, pa je pre štednje neophodno:

1. Odabrati novčić u koji imate najviše poverenja. To su tipično one kriptovalute koje imaju istoriju stabilnosti, čije matčne organizacije nisu upetljane u skandale, o čemu možete da se obavestite i kroz praćenje naših vesti.
2. Odabrati platformu koja nudi razumne kamatne stope (najbolje su oko 3%), te u koje imate poverenja što najbolje možete takođe proveriti obaveštavajući se o njima.

Obratite pažnju i na:

1. DeFi platforme traže manje verifikacija, omogućavaju da ubirate kamatu iz vašeg novčanika (tj. nije neophodno dodatno deponovanje sredstava), ali promene kamatnih stopa se često dešavaju bez prethodne najave i obaveštenja.
2. Centralizovane platforme deluju stabilnije, ali vaša štednja je samo sigurna ukoliko je organizacija koja isplaćuje kamatu stabilna, u slučaju njihovog bankrota nemate garantovanu zaštitu kao u slučaju banaka.

Zaključak

Premda kriptovalute još nisu poznate po stabilnosti, ipak postoje stabilni novčići čija je vrednost vezana za fiat valutu. Time se omogućava da uberete plodove najboljeg od dva sveta, fleksibilnost i profitabilnost kriptovaluta, uz stabilnost sličnu tradicionalnim finansijama. 

Kao i uvek, preporučuje se mudrost i opreznost, te praćenje informacija i pravovremeno postupanje.