Globalna ekonomija se nalazi u fazi dubinskih promena. Tradicionalni finansijski sistemi pokazuju znakove nestabilnosti zbog rastuće inflacije, zaduženosti država i geopolitičkih tenzija, Bitcoin i ostale kriptovalute privlače investitore kao sigurno utočište. Institucionalni kapital, države i pojedinci prepoznaju potencijal kriptovaluta kao zaštite od ekonomske neizvesnosti i inflacije, formirajući tako novu paradigmu globalnog finansijskog tržišta.
Šta imate da prijavite? Strah
Svaka kriza menja način na koji ljudi razmišljaju o novcu. Kada su 1971. godine Sjedinjene Američke Države ukinule zlatni standard, vrednost dolara postala je vezana isključivo za poverenje u američku vladu. Od tada do danas, globalni monetarni sistem funkcioniše na principu neograničenog štampanja novca.
Američki javni dug sada je veći nego ikada ranije i prelazi 36 biliona dolara, dok tempo rasta tog duga ne pokazuje znakove usporavanja. Istovremeno, inflacija u zapadnim ekonomijama ne jenjava, iako zvanični podaci često pokušavaju da ublaže realnost koju potrošači osećaju u svojim džepovima.
Sve veći broj zemalja traži način da smanji zavisnost od dolara. Kina, Rusija, Brazil i Saudijska Arabija već sada aktivno rade na trgovinskim aranžmanima koji isključuju dolar iz međusobne razmene. De-dolarizacija više nije samo teorija – ona se sada dešava.
U tom kontekstu, Bitcoin se sve više posmatra kao digitalno zlato, imovina koja ne zavisi ni od jedne centralne banke i koja ne može biti veštački povećana.
Sve je to dobro za Bitcoin
Geopolitičke promene, prvenstveno uzrokovane politikom američkog predsednika Donalda Trampa, stvaraju neizvesnost na globalnom nivou. Povećanje carina, “trgovinski ratovi”, migracije proizvodnje i rastuća inflacija negativno utiču na tradicionalne finansijske instrumente, ali upravo te okolnosti pružaju prostor za rast kriptovaluta kao alternativnih investicionih sredstava. Carinski haos koji je pokrenuo Tramp zapravo bi mogao da koristi Bitcoinu jer podstiče centralne banke na diversifikaciju rezerve i umanje zavisnost od dolara.
To ih dovodi do “u šta plasirati kapital?” pitanja i Bitcoina kao najsjajnije investicije u izlogu.
Bitcoin – Trenutna cena 85.000$ , očekivana cena 180.000$
Mnogi analitičari su predviđali da će Bitcoin dostići 180.000 dolara do kraja 2025., ali s obzirom na poslednje trendove, moguće je da ćemo tu cenu videti mnogo ranije.
Šta utiče na put cene Bitcoina do 180.000 dolara?
Ako se vratimo kroz istoriju finansijskih inovacija, svaka promena u načinu na koji se novac obrađuje i prenosi donela je talas bogatstva onima koji su je prvi prepoznali. Kada je banka Medici u Firenci uvela dvostruko knjigovodstvo u 14. veku, trgovci koji su ga prihvatili pre drugih stekli su neuporedivu prednost. Kada su berze počele da koriste telegraf za brzo trgovanje akcijama u 19. veku, oni koji su to prvi razumeli ostvarili su ogromne profite.
95% of the world’s largest investors have zero exposure to bitcoin, but 95% of all bitcoin is already owned.
— Matt Hougan (@Matt_Hougan) November 25, 2024
Danas se dešava nešto slično – institucionalni kapital, fondovi i države počinju da kupuju Bitcoin. Ali oni koji su na vreme prepoznali njegov potencijal već su na korak ispred.
Sve do pre nekoliko godina, Bitcoin je smatran eksperimentalnom imovinom. Danas je situacija potpuno drugačija. Kapitalni fondovi i institucionalni investitori sada su prisiljeni da ulaze na tržište, jer je ponuda sve manja, a potražnja neprestano raste.
Bitcoin je poznat po svojim naglim skokovima, a oni se najčešće događaju kada na tržištu nastupi takozvani supply shock. Trenutak kada je velika količina Bitcoina akumulirana od strane velikih igrača i kada ponuda na tržištu jednostavno više ne može da isprati potražnju.
Upravo sada, ETF-ovi su dominantni mehanizam za institucionalnu kupovinu Bitcoina. BlackRock, Fidelity, Morgan Stanley i druge velike finansijske institucije ne kupuju Bitcoin da bi ga prodale, već da bi ga držale dugoročno.
No Tariffs on Orange Dots pic.twitter.com/Cg3bCVPMcM
— Michael Saylor (@saylor) April 13, 2025
Cena Bitcoina trenutno se kreće oko 85.000 dolara, što je značajan pad sa njegovog najvišeg nivoa (ATH) od 108.000 dolara.
U finansijskom svetu, veliki igrači retko donose ishitrene odluke. Oni ulaze tek kada su sigurni da je tržište sazrelo i da postoji stabilna infrastruktura.
Od ukupnih 21 miliona Bitcoina koji će ikada postojati, trenutno je oko 14,6 miliona Bitcoina ili 69% u rukama individualnih investitora. To znači da institucije ne mogu lako da dođu do Bitcoina bez značajnog rasta cene. Oni koji već drže Bitcoin, nisu voljni da ga prodaju, a nova ponuda na tržište dolazi tempom koji se sada proteže sve do 2140. godine.
Ethereum – Trenutna cena 1.600$ , očekivana cena 5000$
Ethereum trenutno pokazuje znake stagnacije i teško uspeva da preokrene silazni trend. U prethodnom blogu smo pomenuli da bi dugo očekivani Pectra update mogao značajno uticati na Ethereum ekosistem i pomoći mu da se oporavi. Ukoliko ovaj update bude uspešan, očekuje se značajno poboljšanje performansi mreže, što bi moglo pokrenuti novi talas interesovanja, a samim tim i rast cene ETH tokena. Investitori pažljivo prate ove promene i nadaju se oporavku cene u drugoj polovini 2025. godine.
$ETH to $5k before $SOL to $300. Who is with me?
— Arthur Hayes (@CryptoHayes) March 25, 2025
Altcoini i iščekivanje altsezone
Dok Bitcoin održava relativno visoku cenu, altcoini poput DOT-a, AVAX-a, POL-a i SOL-a još uvek nisu ostvarili značajne cenovne pomake i trenutno pružaju atraktivnu priliku za investitore koji ciljaju visoke prinose. Očekuje se da bi ukoliko ETH ponovo uhvati uzlaznu putanju, mnogi altcoini mogli da iskuse značajno veće dobitke, potencijalno čak i do x10. Ulazak kapitala na tržište altcoina mogao bi da bude početak dugo očekivane „altsezone“.
„Pravi trenutak za kupovinu je kada je krv na ulicama, čak i ako je krv vaša.“ – Rotšild
Comment section
0 comments