DeFi – mehanizmi stejka, oročenje, zarada na usdt, novi novčani tokovi i kamate

O tome šta je tačno DeFi, kako radi, te koji su neki osnovni pojmovi, pisali smo ovde.

Zato ćemo se u ovom tekstu usredsrediti na malo detaljnija pojašnjenja o tome šta su stejk mehanizmi (staking), oročenje, kako se može zaraditi na stablecoin-ima, poput USDT (Tether), te uopšte kako funkcionišu tokovi novca i zašto je uobičajeno da platforme, pružaoci DeFi usluga rutinski obećavaju prinose koji se izražavaju u stotinama, pa i hiljadama APY (godišnji procenat prihoda).

Mehanizmi stejka

Najjednostavnije rečeno, staking je način sticanja novih kriptonovčića kao nagrade za držanje određenih kriptovaluta (holding).

Kao što znate, blokčejn mreže Bitcoin i Ethereum, rade na principu konsezusa putem metode proof of work. Naime, mreža nagrađuje one koji prvi ulože rad (energiju i procesorsku moć) da “reše” složen matematički problem kako bi dobili nagradu, pravo da dodaju novi blok na mrežu, te steknu nove tokene. Ovo iziskuje mnogo vremena i energije, ali ishod je robusna, stabilna i veoma bezbedna mreža.

Proof of Stake

Noviji metod, proof of stake, oslanja se na čvorišta mreže koji se nazivaju validatori. Oni polažu određeni broj tokena kao zalog za priliku da budu učesnici u procesu koji će izroditi novi blok. Kada se određeni broj validatora okupi, a većina potvrdi valjanost bloka, sledi nagrada.

Samo što umesto rudarenja koje je kompetitivni proces, “rudarenje” u proof of stake metodu je kolaborativan proces. Osim što je proces brži, manje intenzivan u smislu energije i procesorske moći, obezbeđuje da korisnici mreže, samim držanjem tokena učestvuju u njenoj stabilnosti, validnosti, te smanjenju motiva da se mreža na bilo koji način ugrozi.

Konkretno za investitore, ovo pruža priliku da novčiće koje su stekli ulože da bi oplodili svoj kapital. Kako decentralizovane finansije ne zahtevaju da sredstva napuste novčanik da bi se procedura obavila, to je stejking veoma pristupačna, popularna i bezbedna aktivnost. Osim toga ovo pruža priliku investitoru da osim nagrada za stejking koristi svoja sredstva i na drugi način, te tako uveća svoj kapital.

Promena pravila

Noviji kriptonovčići kao što su Terra (LUNA), Polkadot(DOT), Polygon (MATIC), Binance(BNB), Algorand (ALGO), Solana (SOL) ili Cardano(ADA) nude stejking kao način da se istovremeno nagrade korisnici koji učestvuju na mreži, te poveća kredibilinost i stabilnost mreže.

No, kako se mreže razvijaju i skaliraju, tako se i menjaju pravila nagrađivanja za stejking. Svaka mreža ima svoje posebne uslove. Uslovi se tiču toga koliko je jednostavna procedura za stejking, kolika je nagrada, te iznos nagrade korigovan za inflaciju novčića, koliki je minimum novčića koji se moraju položiti, period zaključavanja tokom koga sredstva ostaju u vašem novčaniku, ali nedostupna za druge transakcije, troškovi pružaoca usluga, ritam isplate, itd.

Odmah da napomenemo da se ponegde kao izraz prihoda iz nagrada za stejking koristi APY (godišnji procenat priliva), a drugde APR (nominalna godišnja kamatna stopa). U čemu je razlika? APY u suštini uzima u obzir složenu kamatu, tj. obračunava i kamatu na kamatu.

Stejk proces

Procedura stejkovanja nije naročito komplikovana, ali zahteva pripremu i edukaciju. Za početak, neophodno je imati odgovarajući novčanik (cryptowallet) koji podržava valutu koju želite da stejkujete.

Zatim je neophodno da se odlučite za pružaoca usluga (staking provider), ili prođete kroz nešto složeniju proceduru da postanete validator (često nije jednostavno i spada u veoma napredne poduhvate – ponajpre sa hardverske strane).

Uslovi za stejkovanje se često menjaju, pa je neophodno dobro se obavestiti o tome koji su najpovoljniji validatori, ali i najpouzdaniji. Recimo, za novčić LUNA isprva je nagrada bila 12%, sada je tu negde oko 8% uz 10% koji uzimaju pružaoci usluga.

Stejking je pogodan za one koji nameravaju da drže kriptovalutu na duže staze, ali katkad zahteva pažnju, tj. nije pogodan za one investitore koji žele da sredstva polože, a zatim zaborave na njih dok ne prođu godine. Rizici postoje, uglavnom vezani za pad vrednosti novčića ili slom mreže koju podržavaju.

Oročenje kriptosredstava

Šta je to ekonomija? Sistem ljudskih odnosa koji nastaje povodom kakvih dobara usluga, te njihove razmene i raspodele među ljudima. U sistemu tradicionalnih, centralizovanih finansija, niko nas nije pitao kako bismo voleli da se upravlja novcem, koliko poreza ćemo plaćati, na šta će se zajednički novac trošiti.

Čak često nije sasvim jasno odakle dolazi nova vrednost, te kako se pretvara u novac, ponajpre zbog ovlašćenja centralne banke kojoj se mora verovati kada štampa ili povlači novac iz sistema.

Decentralizovane finansije su kao izdvojene ekonomske zajednice. Prednost blokčejn tehnologija je u tome što oni koji koji učestvuju mogu da donose odluke vezane za zajednicu kojoj pripadaju (putem governance tokena), a način raspodele nije u rukama jedne osobe ili organizacije, te nema potrebe za predavanjem poverenja (trustless systems) u ruke centralne banke. Dakle, možemo da većinu DeFi platformi posmatramo kao bankarske sisteme.

Kao što banke koriste depozit klijenata za pozajmice, čime se uvećava kapital, a deponentima isplaćuju kamate, isti je slučaj sa DeFi platformama. Bilo da se radi o računima za štednju (crypto savings accounts), pozajmicama (crypto lendings) ili deponovanju sredstava za obezbeđivanje likvidnosti (liquidity pools), princip sticanja kamate je isti.

Vrste štednje

Razlika između DeFi platformi, sa tačke gledišta nas kao investitora, uglavnom leži u tome koliko bliže želimo da se približimo tokovima novca. Što je investitor udaljeniji, procenti prihoda su manji, ali i rizici.

U tom smislu, najjednostavniji za upotrebu su štedni nalozi. Zbog komplikovanih regulativa, prisustva mnoštva posrednika, štednja u fiat valutama ne nudi velike kamatne stope. U najboljem slučaju 0.5% godišnje.

Nasuprot njima, kripto štednja, premda nosi veće rizike (usled volatilnosti kriptovaluta, nedostatka državnog osiguranja), donosi i mnogo veće kamatne stope (zbog efikasnijeg raspolaganja sredstvima, velike potražnje, stope rasta kriptoprojekata). Ukoliko naprosto deponujete kriptovalutu kod platforme poput BlockFi, Celsius ili Hodlnaut, možete da oročite sredstva i sakupljate kamatu u visini od 2, 4 pa i 8 posto godišnje.

Rizičnija vrsta štednje je takozvani Yield Farming. Posredi je praksa oročavanja kriptosredstava na određenim platformama i ubiranje kamate. Kamatne stope i procenti prihoda mogu biti značajno veći, jer su obično i rizici krupniji. Osim toga, umesto da platforma poput BlockFi obavlja sav posao umesto vas, kod yield farminga postoje koraci koji vas dovode bliže tokovima novca, ali i bliže tržištu.

Još rizičnija, ali i još profitabilnija praksa je neposredno pružanje likvidnosti projektima i protokolima (liquidity pools, liquidity farming). Drugim rečima, vaša kriptosredstva se polažu na neposrednu upotrebu kroz pametne ugovore i servise za pružanje likvidnosti, čime se stiče kamata, ali i nagrade u vidu novih tokena.

USDT, kapija za kriptokamate

Kod svih kamatnih aktivnosti vezanih za kriptovalute, rizici su slični, a odnose se na propast projekata, propast kriptonovčića koji se stejkuju ili pozajmljuju, te drastične promene vrednosti valuta kojima se trguje (trading pair). 

Srećom, tu su stablecoins, kriptovalute čija je vrednost fiksirana, obično vezana za vrednost američkog dolara. Tether, kompanija koja se stara o kriptovaluti USDT pokazala se kao veoma važna. Zbog toga što USDT ne menja vrednost (ne više od nekoliko centi, gore-dole), veoma je tražena, kako za trgovinu, već i za kriptopozajmice, te uopšte za oročavanje i ubiranje kamate.

To pokazuje i kamatna stopa. Postoje servisi koji samo za čuvanje USDT-a u njihovom novčaniku nude i preko 12% APR. Zarada na USDT može se ostvariti ne samo oročavanjem ili pozajmicama, već i stejkovanjem. Premda pozajmice mogu da donesu mnogo veće prinose, stejkovanje je bezbednije, a oročavanjem USDT-a na sedam, četrnaest, trideset ili devedest dana može doneti i više od 8% kamate.

Najvažnije je znati da astronomske stope profita neće trajati doveka, jer trenutno na njih značajno utiče velika potražnja. Takođe je važno da odlučite koja vrsta investitora želite da budete. Ukoliko ste početnik, obična oročena štednja može biti način da uvećate kapital bez mnogo glavobolje. No, ukoliko ste spremni da zađete dublje u DeFi, savetujemo vam da uvek dobro istražite svoje opcije, pronađete relevantne informacije, te pametno odvagate rizik.