Kripto i pranje novca – Ko, kako i zašto pere pare pomoću kripta?

Hajde da na trenutak zastanemo i zapitamo se odakle nam je već poznat termin „Sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma“. Sigurno je da se većina vas, kad malo bolje razmisli, u redovnim životnim okolnostima susretala sa određenim KYC (Know Your Client) upitnicima.

Prilikom otvaranja računa u banci, kupovine vozila na leasing, ugovaranja i isplate premije osiguranja ili ste se možda kroz vašu profesionalnu delatnost susretali da vam agencije za računovodstvo, poreske usluge, društva za reviziju, faktoring društva… traže određenu dokumentaciju kojom dokazujete identitet vas kao fizičkog ili pravnog lica.

Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma

U ne toliko dalekoj prošlosti kriptovalute su bile tretirane kao veoma rizična, čak u nekim slučajevima i ilegalna imovina. To nije u njihovoj prirodi ali način na koji su ih ljudi zloupotrebljavali zbog svoje decentralizovane i nezavisne strukture nije uvek bio pošten.
Vremenom, ozakonjeno korišćenje kriptovaluta ispostavilo se kao daleko bolje i pre svega obavezno kako bi kripto ušao i bio podržan od strane državnih institucija.

Ukoliko do sada niste imali priliku da se upoznate sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma (skraćeno ZSPNFT) sada je krajnje vreme jer je spisak Obveznika ZSPNFT podužen i bićete “prijatno” iznenađeni kada shvatite ko sve mora da poštuje i primenjuje odredbe zakona. Kao i kod svih kupovina, za kupovinu kriptovaluta neophodna je legalnost novca, odnosno njegovo poreklo kako bi se u potpunosti smanjila zloupotreba.

S toga ako vas zanima (a poželjno je da vas zanima) ko sve spada u navedenu kategoriju, možete pogledati spisak u nastavku:

1. Banke;
2. Ovlašćeni menjači i privredni subjekti koji menjačke poslove obavljaju na osnovu posebnog zakona kojim se uređuje njihova delatnost; 
3. Društva za upravljanje investicionim fondovima;
4. Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima; 
5. Davaoci finansijskog lizinga; 
6. Društva za osiguranje;
7. Brokersko-dilerska društva; 
8. Priređivači posebnih igara na sreću u igračnicama i priređivači igara na sreću preko sredstava elektronske komunikacije; 
9. Društvo za reviziju i samostalni revizor; 
10. Institucije elektronskog novca; 
11. Platne institucije; 
12. Posrednici u prometu i zakupu nepokretnosti; 
13. Faktoring društva; 
14. Preduzetnici i pravna lica koja se bave pružanjem računovodstvenih usluga; 
15. Poreski savetnici; 
16. Javni poštanski operator sa sedištem u Republici Srbiji, osnovan u skladu sa zakonom kojim se uređuju poštanske usluge, koji pruža platne usluge u skladu sa zakonom kojim se uređuje pružanje platnih usluga; 
17. Lica koja se bave poštanskim saobraćajem; 
18. Pružaoci usluga povezanih s digitalnom imovinom;
19. Advokati;
20. Javni beležnici.

Kao što možete videti spisak je neverovatan, a u nizu novijih Obveznika našla se i digitalna imovina. Verovatno se pitate kako je došlo do ovog momenta, da kripto uđe u celu ovu priču?

Ko, kako i zašto pere pare pomoću kripta?

Odgovor na vaše pitanje je da se udobno smestite jer upravo polećemo sa ovom aktuelnom temom nakon koje će vam, verujemo, biti dosta jasnije ko – kako – zašto – zbog čega pomišlja da “pere nešto” pomoću kriptovaluta.

Virtuelne valute, kao jedna vrsta digitalne imovine, po prvi put su uređene u Republici Srbiji usvajanjem Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma u decembru 2017. godine. Možemo da se pohvalimo da se to dogodilo šest meseci pre donošenja Pete direktive o sprečavanju pranja novca na nivou Evropske unije (5AMLD) u maju 2018. godine, što pokazuje da – hteli to neki da priznaju ili ne – idemo brže u korak sa digitalnim svetom nego sama Evropska unija.

Tadašnji ZSPNFT je propisao da lica koja se bave pružanjem usluga kupovine, prodaje ili prenosa virtuelnih valuta ili zamene tih valuta za novac ili drugu imovinu preko internet platformi ili na drugi način, odnosno koja posreduju pri pružanju ovih usluga, uvedena su u sistem borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma, tako što se izričito tražila identifikacija klijenta (uvidom u lični dokument u fizičkom prisustvu lica koje se identifikuje).

Ako i dalje ne prepoznajete ništa zajedničko između kripta i “sprečavanja pranja novca” (AML –Anti Money Laundering) – stvari su prilično jasne. Stavite se na mesto države pored koje se, van njenog domašaja, odvija globalna revolucija u kojoj su glavni akteri ljudi kao pojedinci i jedan potpuno nov sistem vrednovanja. Ovaj sistem je imun na uticaj države i njegovu vrednost određuju ljudi, potpuno slobodno i bez posredovanja i mešanja Centralne Banke kao najvažnije finansijske institucije svake države koja utvrđuje i sprovodi monetarnu politiku, stara se o funkcionisanju platnog prometa i finansijskog sistema.

Otuda ne čudi što su države u zadnjih nekoliko godina počele da pokazuju veliko interesovanje za kontrolom i regulisanjem digitalne imovine, naročito ako se ima u vidu vrednost transakcija u kriptovalutama koja se meri u milijardama dolara na godišnjem nivou, a da se sve to dešava mimo njihovog znanja i nadzora. 

Posebna lepota i odlika kriptovaluta je njihova anonimnost, što je od strane određenih skeptika i samih država (mahom usled neznanja i nerazumevanja spektra mogućnosti koje kriptovalute pružaju) upotrebljeno u negativnoj konotaciji i predstavljeno na način da se one koriste za pranje novca i nelegalne aktivnosti. 

Pohvalno je reći da se bez obzira na loše plasiranu sliku o kriptu, većina korisnika nije dala pokolebati i kripto-industrija se svake godine sve jače i brže razvijala, a dobar deo populacije počeo je da širi svoje poglede i svest u nekom drugom smeru stvarajući jedan potpuno nov način gledanja – različit od onog koji mu nameću centralizovani finansijski sistemi iza kojih stoji sama država.

Izmene i dopune zakona

Nakon ovog dužeg uvoda u priču i upoznavanja sa zakonskom regulativom iz 2017. godine, dolazimo spremni do sledeće faze – a to su izmene i dopune ZSPNFT u januaru 2020. godine koje donose definiciju pojma i značenja virtuelne imovine. 

Nadležni organi Republike Srbije prepoznali su potrebu da se oblast virtuelnih valuta i drugih vrsta digitalne imovine u Republici Srbiji uredi na sveobuhvatan način tj. da se regulišu svi aspekti poslovanja PUDI (Pružaoci usluga povezani sa digitalnom imovinom). S tim u vezi su u decembru 2020. godine usvojeni Zakon o digitalnoj imovini (ZDI), Zakon o izmenama i dopunama ZSPNFT, kao i zakoni o izmenama i dopunama poreskih zakona a koji se primenjuju od juna 2021. godine i kojima su uređeni svi aspekti poslovanja PUDI i tržište digitalne imovine u Republici Srbiji.

Zakon uključuje izdavanje digitalne imovine i sekundarno trgovanje digitalnom imovinom, pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom, kao i nadzor nad izdavanjem digitalne imovine i pružanjem usluga povezanih sa digitalnom imovinom.
Sam nadzor nad PUDI je podeljen između Narodne banke Srbije (NBS) i Komisije za hartije od vrednosti.

Rizik blokčejn tehnologije

Na kraju svega navedenog, ako bi se postavilo pitanje: Da li blokčejn tehnologija, na kojoj se zasniva digitalna imovina, nosi rizike od pranja novca i finansiranja terorizma – odgovor bi bio ništa manje ništa više od ostalih oblasti u kojima posluju i pružaju svoje usluge i proizvode ostali Obveznici ZSPNFT.

S toga naši dragi ljubitelji kripta, nastavite da koristite potencijal kripto-industrije za dalji razvoj i stvaranje novih mogućnosti koje svim korisnicima treba da olakašaju (a ne otežaju) život. Treba sa ponosom da zastupate ideju i budete ambasadori ideologije koju je imao čuveni Satoshi Nakamoto kada je odlučio da ceo svet upozna sa konceptom kriptovaluta i Bitcoin-a.

Do sledećih vesti iz sveta zakona digitalne imovine, budite uvek dobri & savesni i, što bi rekli u narodu, pamet u glavu prilikom trgovine sa kriptovalutama.

Autor: Ana Damnjanović, AML & Compliance Officer ECD.rs