Budućnost interneta – Ethereum Name Service (ENS)

Šta je ENS? Da li ima veze sa DNSom? Zašto je važan korak u razvoju Web3 internet? Doznaćete baš na ovom mestu. A zašto je to važno? Pa, da bi u budućnosti vaš e-novčanik, na primer, umesto naizgled beskonačnog niza brojeva, slova i specijalnih znakova mogao da bude, na primer – PeraPeric.eth!

Suzdržavam se da ne počnem tekst sa, “nekada davno”, ne samo zato što i nije bilo toliko davno. U ostalom, u odnosu na tehnološki razvoj interneta, vreme pre web-adresa kakve ih danas poznajemo, zaista i jeste bilo “davno”.

A šta je to bilo u ta davna vremena? Pa, za početak nije bilo – mreže. Ako ste hteli da se “povežete”, zvali biste telefonom nečiji računar i dobijali razne sadržaje koje nudi. Naravno, bez sličica, bez Hroma i Fajerfoksa, već samo tekstualni terminal.

Vremenom, nastala je mreža, svetska mreža za koju često zaboravljamo da nije apstraktni prostor, već doslovce računari-serveri, skup od, kako se procenjuje, preko 150 milijardi računara. 

Sa IP na DNS

Da bi se mreža organizovala, smišljeni su protokoli, zajednički jezik kojim svi ti čvorovi mreže komuniciraju jedni sa drugima. Tako je nastao Intertnet Protocol Address (IP Address), odnosno sistem numeričkih oznaka koji je omogućio da svaki računar koji učestvuje na svetskoj mreži dobije svoju adresu – tako da ga ostali računari mogu identifikovati i pronaći.

U ta stara (ali kao što vidite ne tako praktična) vremena, ako ste hteli da pristupite nekom računaru ili web stranici, trebalo je da znate tačnu IP adresu. No, vrlo brzo, bilo je jasno da je lakše upisati reč ili naziv, umesto 105.93.0 ili slične “šifre”, da bi se povezali sa drugima.

Tako je nastao DNS (Domain Name System), decentralizovani hijerarhijski sistem imenovanja računara (servisa, servera i drugih internetskih čvorišta) sa kojima se možete povezati preko internetskog protokola (IP). Uveden 1985. godine ovaj sistem je omogućavao da umesto tačne brojčane IP adrese, u pretraživač unesete ime koje čovek može lakše da pročita i rastumači. Tako je postalo lakše da potražite ecd.rs umesto da kucate 104.21.85.163.

Je l’ Mile tu kod vas?

Distribuirana baza podataka, najprostije rečeno, internetski imenik, baza slična telefonskom imeniku, sadrži razne podatke o tome gde se nalazi koji sajt ili kakav drugi servis, što se upisuje u odgovarajuće registre.

Da ne biste čekali dok jedan server nađe adresu koja vama treba, razvijena je mreža DNS servera koji se neprestano domunđavaju, sortiraju upite i raspituju da li ko zna ge se nalazi tražena adresa. Naravno sistem je poprilično kompleksniji, ali zamislite ga slobodno kao servis koji traži IP broj po URL-u koji ste zadali.

Mreža, samo kriptična

Ono što je često teško shvatiti, jeste da su blokčejn-mreže baš to. Mreža čvorišta preko kojih može da se pristupi servisima (dakle računarima) koji su njen deo. Nešto kao preistorijski internet što je bio. U kripto svetu još nema “jedistvenog” interneta u kome uživate danas.

Internet, mreža svih mreža, i jeste to što jeste danas zato što se u jednom trenutku ustalio jedinstveni protokol za sve. Blokčejn-mreže još uvek operišu svaka po svojim pravilima, neke mreže su srodne, neke nisu, ali protokoli u svakom slučaju nisu ujednačeni.

Pogledajte adresu svog e-novčanika. Verovatno izgleda ovako nekako:

0xDC25EF3F5B8A186998338A2ADA83795FBA2D695E

Tako mreža prepoznaje vašu kripto adresu, kao što je nekad IP adresa bila niz brojeva. Šta je nevolja kod ovako zamršeno zapisanih adresa? Ponajpre to što su nečitljive ljudima. Iz ovog niza brojeva ne možemo znati ni koja je mreža posredi, ni ka kakvom sadržaju vodi. Osim toga, sve i da znamo, jedna mala omaška i kripto sredstva odoše nepovratno nekom drugom. 

Ethereum Name Service FTW!

Na scenu stupa rešenje pod nazivom ENS (Ethereum Name Service), sistem koji mapira komplikovane adrese pune brojki, slova i znakova, prevodeći ih u nešto čitljivo ljudima, na primer MojNovčanik.eth.

U suštini, ENS je zamišljen ne samo za podršku novčanicima, već i drugim servisima na blokčejn mreži, kao što su .com, .org, .io, .app i mnoge druge ekstenzije. Za sada radi na mreži Ethereum, na kojoj je i napravljen. Ne samo da je decintralizovan (to je bio i DNS), već donosi i dodatne pogodnosti u smislu bezbednosti koje pruža blokčejn-mreža.

Baš kao što DNS nije sazdan za jedan dan, a sa mnogim verzijama internetskih protokola, razvijao se, tako i ENS trenutno pretvara kripto-adrese u čitljiv URL, radi na Ethereumu, a kako se Web3 bude razvijao, verovatno će nastajati novi protokoli. Otuda je ENS vrlo moguće deo budućnosti interneta.

Čiji je ENS?

Inicijalni razvoj ENSa pokrenula je fondacija Ethereum Foundation, to jest Nik Džonson (Nick Johnson) i Aleks van de Sande (Alex van de Sande). S obzirom na to da je ENS napravljen na Etereumovim pametnim ugovorima (smart contracts), zainteresovanim korisnicima podeljen je (airdrop) ENS token koji se koristi u zajedničkom upravljanju (DAO), ali i kao novčić kojim se može trgovati, što obezbeđuje kapital neophodan za razvoj projekta.

ENSom upravlja decentralizovana autonomna organizacija (DAO), dakle organizacija bez centralne vlasti. Svi korisnici koji imaju ENS-token. Glasanje se može pokrenuti kad zbir korisnika i njihovih tokena pređe 100.000, a ako 67% glasova dobije podršku, predlog se usvaja na impementaciju. Tako će ENS rasti u pravcu potreba stvarnih korisnika.

Zašto je ovo važno?

Premda ENS DAO ima i pravno lice, ENS Foundation koji predstavlja organizaciju, te direktore fondacije koji su ujedno i članovi razvojnog tima, posredi je neprofitno udruženje. Time se u potpunosti poštuje namera da ENS bude javni otvoreni protokol, a cela organizacija se oslanja na decentralizovano odlučivanje i potpuno uključenje zajednice.

ENS stoga, nema nameru da zameni DNS, već se fokusira na obezbeđenje sigurnog, decentralizovanog i pouzdanog rešenja za Web3. S obzirom na to da je ENS sagrađen na temelju pametnih ugovora, očekuje se da njegove funkcionalnosti budu i složenije te dalekosežnije od DNSa koji je naprosto baza podataka i sistem protokola. ENS ne bi samo mogao da bude imenitelj kripto adresa, već i da se na druge načine povezuje sa pametnim ugovorima i ERC-20 tokenima.

A kako radi ENS?

Ispod haube, ENS je zasnovan na dva pametna ugovora. Jedan je registar koji beleži nazive domena i poddomena, kao i podatke o vlasništvu. Drugi je Resolver koji prevodi nazive u adrese, u one kodove koje računar čita.

Sličnost sa DNSom nije slučajna, u smislu da je posredi hijerarhijski ustroje sistem koji omogućava da vlasnik domena otvara poddomene. Na primer, mojsajt.eth bi mogao da registruje i novčanik.mojsajt.eth ili mejl.mojsajt.eth.

Da podsetim da ENS nije samo za novčanike i .eth ekstenzije. Pomoću njega se može registrovati i .org, .com, .edu isto kao i kod DNS registracije. U partnerstvu sa IPFS može se registrovati .link koji povezuje decentralizovane vebsajtove tako da im se pristupa bez MetaMask-a ili posebnih pretraživača. 

Ko registruje svoj sajt pomoću ENSa, može da ima sadržaj, na primer mojsajt.com, a da se linkuje na mojsajt.eth tako da korisnici mogu i da pregledaju sadržaj, ali i da na istu adresu šalju sredstva.

Ono što je zanimljivo jeste i to što se registracija naziva sajta može obaviti i po unicode standardu, što znači da naziv vašeg sajta ili novčanika može biti ispisan – emotikonima. Želite da vaš sajt bude smajli, srdašce ili kombinacija emotikona? Nije problem.

Registracija se obavlja jednostavno, na manager.ens.domains. Trebaće vam oko 5 dolara u ETH, te naravno još malo Ethera za troškove obrade (gas fees). Kao i kod drugih sličnih registracija, neophodno je da je domen slobodan, što je već pokrenulo interesovanje.

Konkurencija?

ENS nije jedini projekat koji pokušava da reši problem dugačkih kripto adresa. Projekti Namecoin, Stacks i Handshake trude se da zamene DNS i ponude sasvim nov pristup, dok je Unstoppable Domains sličniji naporima koje ENS ulaže da se napravi sistem koji ne bi mnogo skretao sa principa koje je postavio DNS, u smislu da ne pokušava da nametne novi protokol, već da integriše Web2 u Web3.

Namecoin je projekat koji je grana (fork) bitkoina, usmeren je na .bit i .onion domene, a opseg interesovanja nije samo DNS, već generalno anonimnost i zaštita identiteta. 

Stacks pokušava da ojača vlasništvo ne samo nad nazivom domena, već i drugih podataka kad je posredi pretvaranje kripto adresa u adrese čitljive ljudima.

Handshake pokušava da potpuno decentralizuje način na koji se čvorovi mreže prepoznaju i identifikuju. U tom smislu posredi je radikalni eksperiment u kome bi sami učesnici u mreži ujedno bili validatori, bez DNS servera ili sličnih službi koje nisu peer-to-peer.

Najozbiljniji takmac za sada je Unstoppable Domains. Najveća razlika je u pristupu, u smislu da je Unstoppable Domains komercijalna firma (for profit) koja zastupa interese brendova, tako da se već događalo da onemogućava pojedincima da kupe domen koji sadrži određena imena, reči ili fraze. 

Zaključak

Bliži se Web3. Nezaustavljivo. Potrajaće još dok se sve mreže ne okupe u jednu, kao što je to bilo sa Web2 internetom. No, svakako će neki sistem, možda baš ENS biti taj koji će nam obezbediti nazvie domena, pa ga stoga i proglašavamo za – budućnost interneta.