Treba li da nas plaši rudarenje Bitcoin-a?

Ekologija je veoma aktuelna tema, kako globalno, tako i lokalno. Nema sumnje da bismo svi voleli da živimo u čistijem svetu, ali deluje da još niko nema formulu kako da do toga dođemo, a da na nekim drugim poljima ne platimo visoku cenu, iako mnogi (pogrešno) misle da se problem može rešiti na jednostavan način.

Pored ekologije, posle par mirnijih godina, trenutno su i kriptovalute ponovo u žiži javnosti. Osim standardne priče o ceni, sve češće je tema i negativan uticaj Bitkoin rudarenja na planetu.

Nije prvi put da se tako nešto dešava, verovatno ni poslednji. Imamo tendenciju da precenjujemo negativan uticaj novih tehnologija na životnu sredinu. Ako se vratimo nekoliko decenija unazad, možemo naći članke u renomiranim časopisima o tome kako će internet upropastiti planetu ili kako će nestašice struje postati redovna stvar zbog količine struje koju će trošiti Amazon, Gugl i slične kompanije.

Uticaj cene i halvinga Bitkoina na rudarenje

Kad je konkretno Bitkoin rudarenje u pitanju, mnogi previde jednu njegovu sjajnu karakteristiku, a to je „halving“ ili prepolovljavanje nagrade za rudare, koje se dešava svake 4 godine. Zahvaljujući tome, profitabilnost rudarenja na duge staze (samim tim i potrošnja energije) ne raste linearno sa cenom, već mnogo sporije.
Čak i ako se obistine prognoze najvećih optimista kad je cena Bitkoina u pitanju, Bitkoin rudarenje nikad neće u toj meri doprinositi globalnoj potrošnji električne energije da bi moglo uništiti planetu. Deluje da su veće šanse da je spase, u svakom pogledu, pa i ekološkom.

Kada pričamo o potrošnji struje, treba da razmotrimo i alternativu. Puno para je ušlo u kripto industriju poslednjih 10 godina.
Da nije ušlo tamo, ušlo bi negde drugde.

Kakav bi to uticaj imalo na potrošnju energije?

Možda bi novac otišao u neku industriju koja ima gori uticaj na životnu sredinu. Kopanje zlata je takođe veoma intenzivan proces kad je potrošnja energije u pitanju. Neki kažu da zlato troši (rudarenje, transport, čuvanje…) više energije nego bitkoin mreža. Ne možemo da tvrdimo da je zaista tako, ali ne zvuči potpuno nemoguće da jeste. Činjenica je da bi sa rastom cene zlata poraslo intreresovanje za njegovim rudarenjem (isti efekat kao kod bitkoina), samim tim i potrošnja energije.

Takođe, čitav finansijski sistem sa svim svojim delovima, troši znatno više energije od kriptovaluta. Ako gledamo scenario gde cene kriptovaluta rastu, one ne mogu u nedogled da rastu, a da u nekom trenutku ne počnu ozbiljno da ugrožavaju neke igrače u postojećem finansijskom sistemu i da ih izbacuju iz igre.
Sa svakim igračem kojeg izbace iz igre, izbacuju i potrošnju energije koju taj igrač prouzrokuje.
Malo je to na dužem štapu, ali finansijski sistem potpuno baziran na kriptovalutama bi sigurno bio daleko ekonomičniji u svakom pogledu od finansijskog sistema koji sad imamo.

Ekološki prihvatljivo rudarenje

Inače, električne mreže obožavaju potrošače koji imaju konstantnu potrošnju 24/7, jer podižu nivo efikasnosti elekrične mreže i utiču na smanjenje gubitaka (manja količina „bačene“ energije, koja jednako zagađuje u proizvodnji, a ni za šta se na kraju ne iskoristi).
Za kraj, potrošnja struje je toliko dominantan faktor za profitabilnost rudarenja, da se puno napora ulaže da se rudarenje učini energetski efikasnijim.

Rešenja do kojih se tu dođe su često primenljiva i na druge industrije, gde se korišćenjem inovacija do kojih se došlo u Bitkoin rudarenju može smanjiti potrošnja energije bez pada efikasnosti, pa Bitkoin posredno utiče na smanjenje potrošnje energije u nekim drugim industrijama.