Računarske, video igre ili – kako nijedan gejmer ne voli da ih naziva – igrice, prešle su dug put od zabave za naučnike i gikove, do svakodnevice u kojima i prosečna osoba u autobusu ima omiljenu igru na telefonu. Premda još mlada, industrija igara je srazmerno brzo izbila u vrh industrije zabave po broju korisnika kao i po profitu.

Jedno vreme vladala je pomama među biznismenima koji su videli igre kao brz način da se dođe do velikog novca. Danas je tržište igara stabilnije. Napraviti profitabilnu igru zahteva investiciju kao i svaki drugi poslovni poduhvat. No, demokratizacija alata za izradu igara, istina, omogućava i usamljenom developeru da nađe svoj put do vrha, isto koliko utiče i na preplavljenost tržišta igrama koje niko nikad ne zaigra…

Vrlo brzo u razvoju kripto industrije, došlo je do ukrštanja sveta igara i sveta blokčejn tehnologija. Štaviše, jedna od prvih kripto igara, CryptoKitties, razotkrila je neophodnost skaliranja i dalje evolucije mreže Ethereum. Pomama za mačkama na blokčejnu, naime, zagušila je mrežu i kumovala ne samo skupocenim tarifama za upotrebu mreže (gas fees) već i pokrenula njen dalji razvoj koji je, eto doveo i do Merge događaja.

Igre koje donose zaradu: pre blokčejna

Kao i za mnoge druge fenomene u oblasti kriptotehnologija, precedenti postoje iz vremena kad blokčejn još nije postojao. Tako je i sa Play To Earn modelom koji se zasniva na konceptu da igrač samim činom igranja i pratećim aktivnostima može da zaradi novac.

Još od vremena kada se uspostavilo kakvo takvo tržište igara, postojali su projekti koji su nagrađivali igrače. Nagrade su bile različite, od sitnih novčanih, do objavljivanja romana i vožnje helikopterom sa autorom igre. Čak je bilo i šašavih nagradnih igara kao što je izdašna novčana kompenzacija za onog ko nazove svoje novorođenče po naslovu igrice.

Sa sve većom popularnošću igara, razvio se e-sport kao poseban ogranak industrije, gde su vešti igrači mogli da učestvuju na turnirima i zarade novac igranjem. Osim toga čim su nastale MMO igre (Massive Multiplayer Online) sa mnoštvom igrača, počeli su da se razvijaju načini da se uloženo vreme naplati.

Sve češće, igre su igračima dodeljivale mogućnost posedovanja virtualne imovine. Igrači su, u predahu od ispunjavanja zadataka i različitih aktivnosti dobili mogućnost da kupe zemlju, sagrade sebi dom, naprave novi predmet koji će koristii u igri, pribaviti novo, moćnije oružje i slično. Vešti igrači prodavali su razvijene naloge sa moćnim likovima kako bi novajlijama skratili put kroz igru. Neke igre su omogućavale igračima da virtuelnim novcem stečenim u igri plate pretplatu i nastave da igraju. U tom smislu, igra jeste nagrađivala igrače uslugama koje se mogu izraziti u novcu.

A čim postoji roba, cena, nastaje i tržište. Problem je bio (i još uvek je, u svetu tradicionalnih igara) u tome što je vlasništvo nad igrom i svim objektima u njoj, uključujući igračev nalog, njihove likove i opremu, bilo i ostalo vlasništvo kompanije.

Platiti nekom da preuzmete njegov nalog, trgovina virtuelnim objektima, bila je i ostala – nelegalna, nešto protiv politike kompanije koja bi uvek progonila svaki oblik razmene.

U jednom trenutku, pojavio se digitalni distributer igara – Steam. Na jednom mestu, nastalo je tržište igara, a kompanija Valve postavila je veoma striktna pravila koja su propisivala kako i pod kojim uslovima igrači mogu da steknu virtuelne objekte (ali ne i punopravno vlasništvo nad njima!), pa se razvila sankcionisana, legalizovana ekonomija među igračima.

Naime, svaka igra je mogla da igračima daje kartice (NFT pre NFT-a!) koje su mogli da sakupljaju, pretvaraju u sekundarne valute i prodaju. Pojedine igre omogućavale su da igrač u svoj Steam inventar dodaju sitne objekte iz igre, od skinova (alternativnih tekstura za objekte iz igre), preko dodatne opreme i naoružanja, do drugih kolekcionarskih predmeta. Digitalna igra na tabli (boardgame) pod naslovom Armello, na primer, dodeljivala je nagrade u vidu virtuelnih kockica koje su mogle da se prodaju za lepu svoticu (od 2-20$). 

Razume se, sva trgovina je morala da se odvija u okviru mreže Steam, a matična kompanija je dobila ogroman priliv novca uzimajući procenat od svake transakcije. 

Igre koje donose zaradu: posle blokčejna

U vaskolikoj ljudskoj istoriji uvek je bilo revolucionarnih ideja. No, čini nam se, da što je zamisao plemenitija, to ljudi brže nađu način da je iskvare. Ili joj bar nađu primenu gotovo suprotnu naumljenoj. Ne moramo da tražimo primere dalje od – interneta. Mreža koja je zamišljena kao infrastruktura za povezivanje naučnih institucija, za širenje znanja i podelu napretka, prilično brzo je postala mesto na kome se dele mimovi i slike slatkih životinjica.

Blokčejn tehnologija i pojava NFT-a (ne mislim na kolekcionarske sličice, već na sam token) otvorile su priliku da svet igara bude obogaćen na mnogo načina. Još od prve blokčejn igre postalo je jasno da igre po prvi put mogu da ponude igračima – punopravno vlasništvo nad digitalnim objektima koje su zaradili unutar sveta igre.

Ipak, ostvarivanje punog potencijala blokčejn tehnologija u igrama je još daleko ispred nas. Zamislite da uložite sate i dane u igru i steknete novi mitraljez. Onda vam se više dopadne igra sa vitezovima, pa prebacite svoj NFT-mitraljez u novu igru i puf – dobijete čarobni mač. Zanimljivo, zar ne?

Metaverse – Nešto novo ili nešto staro?

Umesto toga dobili smo gejmifikovane NFT kolekcije koje su razmenjivane za basnoslovne iznose. I to je jedan aspekt Play To Earn modela. Igra nagrađuje igrače tokenima koji mogu da se kupuju, prodaju, predstavljaju “ulaznicu” za igru, a zarada se ostvaruje na sekundarnim tržištima, tamo gde se inače trguje NFT-ovima.

Još mračniji aspekt P2E modela, postale su takozvane inflatorne igre. Proces izgleda otprilike nekako ovako. Developeri izaberu nekakav popularan žanr kao što je platformska igra, knife toss ili kloniraju igru koja je već uspešna na mobilnim telefonima. Na brzinu naprave igru koja nije teška da se igra, ali zapravo nije baš najbolja u poređenju čak ni sa sličnim igrama, zato što je poetna da se brzo objavi.

Sledeći korak je da se napravi nekakav novi kripto novčić. Obeća se velika isplata svima koji naprosto igraju igru. Potencijalni igrači mogu da pomisle, igraću se i zaraditi, ako vrednost novčića raste, sav moj trud uložen u igru će se višestruko isplatiti. Igra naglo dobije veliki broj korisnika, što je autorima vrlo isplativo ne samo u smislu povećanja prihoda od reklama, već i na razne druge načine koji spadaju u monetizaciju igara.

Šta se dalje dešava? Pa, manje-više tipičan Ponzi. Oni koji su došli prvi uspeli su da zarade nekih desetak dolara dnevno, ali već svaki sledeći igrač dobija nagradu u novčiću čija vrednost rapidno opada do besmisla. Igrači zapravo ne zarađuju, već su roba u ovom sistemu. 

Malo je drugačije sa igrama koje nagrade nude u nekoj kredibilnoj valuti, obično vezanom za blokčejn mreže koje su specijalizovane za igre. U tom slučaju, nagrade se gotovo nikad ne isplaćuju za sam čin igranja, već zavise od učestvovanja na turnirima, periodičnim nagradnim događajima i sl. 

Naravno, postoje i NFT igre kao podskup Play to Earn igara u kojima je sakupljanje, prodavanje ili ulaganje (staking) tokena način zarade. 

Sve smo mogli mi…

Problem sa Play to Earn igrama je to što se do sada nije uspostavio model poslovanja koji bi omogućio održivu ekonomiju. Vrednost, izražena u novci mora odnekud da dođe. Ono što bi moglo da bude element održivosti, a to je da razvojni tim naprosto podeli svoj profit (od pretplata, reklama, prodaje tokena) sa igračima koji su izdvojivši svoje vreme i trud na neki način doprineli uspehu igre, još nije u potpunosti razrađen koncept. 

Top 5 NFT projekata

Da bi se stekli uslovi za održivost P2E pristupa, neophodno je da nastane nekakva platforma kao što je Steam. No, kako je Steam po svojoj prirodi centralizovan, to je pitanje da li će se uskoro iskristalisati gejmerska platforma koja će uspeti da poveže celo tržište. 

Osim toga, jedan od ključnih problema trenutnog P2E koncepta je i to što su kripto igre, naprosto – loše. Naime, u trci da što pre uspostave mesto na kome će igrači dobijati kriptovalutu, mnogi autori se ne trude da igra zapravo bude – zabavna. Drugi veliki problem jeste i to što kriptoigre za sada imaju ograničenu publiku. Tradicionalni igrači se gotovo nasilno opiru NFT-ovima i nisu zainteresovani za loše kripto igre. A među kripto entuzijastima ima mnogo igrača, ali i dalje je posredi novotarija, baš kao i NFT-ovi. No, sve to nije sprečilo investitore da ulažu u nove projekte, te učine kripto gejming jednom od retkih oblasti u kojima se kripto zima nije mnogo osetila. Da, pretrpele su igre koje se isključivo zasnivaju na NFT-ovima, ali broj i volumen investicija u nove projekte ne jenjava još od prošlog novembra, kada je suštinski otpočeo uspon kripto igara.

Play AND Earn

Kako su igrači skapirali da su mnoge P2E igre zapravo neka vrsta nežne prevare, a investitori se osvestili da reči kripto i igra ne obećavaju profit po definiciji, to se dogodio jedan veoma značajan pomak.

Naime, sve je više timova koji zaista žele da pred igrače postave kvalitetan proizvod, igru koja će zapravo biti zabavna. Pojavio se novi soj igara koje tek dolaze, a koje zaradu igrača vide kao dodatu vrednost, a ne osnovni motiv.

NFT u sportu – ulaganje za bogate ili digitalna verzija starog hobija?

Imao sam priliku da radim na nekoliko takvih projekata, pa ću vam podeliti iskustvo direktno sa fronta. Proces je zapravo više nalik na izradu tradicionalnih igara. Tim se sastaje da odluči šta će da napravi, kakvu igru želi, te šta će biti njena kompetitivna prednost. Zatim se uz plan o tome šta će biti osnovni sistemi igre planira i meta-plan, način na koji će igrači ostati privrženi igri (sezonski događaji, takmičenja, podsistemi za društvene mreže i sl). Potom se pravi monetizacijski plan koji se razlikuje od platforme do platforme, ali se uglavnom primenjuju monetizacijske strategije koje su nasleđene iz iskustava mobilnih igara. Tek onda se postavlja tokenomics, tj. ekonomija igre. Kako će se predmeti u igri naći u posedu igrača, koja tržišta će moći da budu otvorena (u slučaju NFT nagrada), kako će se profit deliti igračima, koji su uslovi za anti-inflatorno delovanje (burning tokens) i sl.

Kako je sve više investitora zainteresovano za ovakav pristup, Play And Earn (PAE) koncept svakim danom dobija nove oblike i nova rešenja. Premda još vlada carstvo ustaljenih kredibilnih P2E projekata (uvek pominjani Axie Infinity i slične igre), ipak je sve više Play And Earn igara. TownStars je primer tranzicije iz P2E u PAE model, a još se razvija i unapređuje.

Tako da ukoliko želite da zaradite igrajući se, možda je bolje da se okrenete nekoj gejmifikovanoj verziji DeFi aktivnosti, kao što je igra DeFi Kingdoms, koja se u suštini ne razlikuje od obične kriptomenjačnice uz dodatak gejmifikovanog korisničkog interfejsa. Sve klasične P2E igre su odavno samo mamac za naivne. Predlažem vam da posećujete tzv. Launchpads, to jest, platforme (postoje gotovo na svakoj blokčejn mreži) koje igraju ulogu akceleratora, ali i neke vrste predpremijernog predstavljanja igre slično Early Access servisu na mreži Steam. Tu možete da vidite koje vam se igre zapravo dopadaju, koje obećavaju da će biti zabavne, a ulaganje u njihov razvoj potencijalno može da postane jedan od zanimljivih izvora prihoda.