Ethereum je za sada, mreža svih mreža. Opa! Kakva hrabra izjava?! U suštini, Bitcoin i njegova mreža opslužuju valutu bitcoin (BTC). Ethereum je mreža na kojoj su se “naselile” i aplikacije i decentralizovane finansije i pametni ugovori. Da, mnoštvo alternativnih mreža pokušava da bude “Ethereum killer”, ali isto tako mnoštvo sistema se na neki način drži Ethereuma, koji neprestanim unapređivanjem teži da postane “internet” nove Web3 svetske mreže.
No, kao što i internet, sa svojom infrastrukturom, te mrežom mreža, protokolima i podsistemima često izaziva zabunu u glavama mnogih (Ko “upravlja” internetom? Gde se internet “nalazi”?), tako je i oko Ethereuma, mnoštvo zabluda. Bacićemo pogled na pet načešćih.
1. “The Merge” nije rešio (sve) probleme Ethereum-a
Kad je počeo sa radom, Ethereum je bio mreža poput one na kojoj funkcioniše bitkoin. Poenta blokčejna je da su svi blokovi nepromenjivi i da se zapis o svim blokovima nalazi na svakom čvorištu mreže kako bi se osigurala bezbednost i nepovredivost podataka. Da bi se to postiglo, čvorišta moraju da imaju jak algoritam koji garantuje “konsenzus” oko istinitosti sadržaja. Tačnije oko stanja distribuiranih zapisa.
Da skratimo priču oko konsenzusa, isprva je na snazi bio “proof of work”. Uprošćeno rečeno, jedna strana dokazuje drugoj da je utrošena određena količina računarskog rada. Otuda “rudarenje” i potrošnja energije. No, ubrzo su nove mreže, u potrazi za boljim rešenjima prešle na “proof of stake”.
Ovaj algoritam troši značajno manje struje, jer se od validatora mreže zahteva da “polože” određeni broj novčića. Nasumično odabrani validator (ili po algoritmu koji favorizuje one koji imaju veći zalog) dobija pravo da validira transakcije, te stekne nagradu za to. Zato se “rudarenje” na ovim mrežama zove zalog ili “staking”.
E, pa čuveni i dugo očekivani događaj “The Merge” predstavlja prelazak mreže Ethereum sa “proof of work” na “proof of stake” sistem konsenzusa. Ovim postupkom je mreža modernizovana, troši 99.95% struje manje nego ranije. I to je to. Ništa drugo se nije promenilo za korisnike mreže i vlasnike valute ETH.
A zašto onda nije pojeftinila taksa za upotrebu mreže (gas fees)? Zato što to nije ni bilo predviđeno. Mreža nije skalirala kapacitet. Ethereum nije ništa veći, brži, a bolji je utoliko što ima modernizovan algoritam za konsenzus i spreman je za dalja unapređenja.
Troškovi mreže (gas fees) zavise od opterećenja mreže. Trenutno se čini da što je veća vrednost ETH-a, to su veći troškovi, ali to je zato što povećanje vrednosti mreže, kako upotrebne tako i novčane vrednosti znači da je i potražnja veća, pa dok ne bude značajnijeg skaliranja kapaciteta, troškovi će ostati značajna stavka. U tom smislu se razne druge mreže i trkaju protiv Ethereuma, uglavnom ističući brzinu i kapacitet mreže, te male troškove. No, vrednost takvih mreža ne prati nužno ove prednosti. Zato se može dogoditi da ETH bude basnoslovno vredan, a da istovremeno troškovi mreže budu zanemarljivi. Jednog dana.
2. Ethereum nikad neće biti “završen”
Ova primedba se odnosi na prilično dugačak plan razvoja (roadmap) koji se, ili se tako čini, dosta sporo kreće. Sa jedne strane, ove pritužbe se odnose na sve mreže, a posebno one koje cene postepenost razvitka kao, npr. Cardano ili Polygon. Sa druge strane, pritužba da Ethereum nikad neće u potpunosti proraditi, stoji gotovo još od osnivanja, a evo danas je Ethereum ipak najznačajnija mreža i pored svih napora konkurencije da je skine sa trona.
Sad kada je “The Merge” obavljen, razvoj mreže se nastavlja. Sledeći veliki deo razvoja odnosi se na stvaranje infrastrukture za rollup sisteme. Posredi je tehnologija koja skida veliki deo opterećenja sa mreže tako što prebacuje transakcije na “drugi sloj”. Time se koriste sve prednosti glavne mreže, a rasterećenjem se transakcije i ubrzavaju ali i pojeftinjuju troškovi.
Tako se mreža potencijalno skalira, a inžinjeri koji rade na mreži Ethereum pripremaju sistem koji nazivaju “sharding” a koji će olakšati posao svim rollup rešenjima. Time će se Ethereum skalirati na način da se mnoštvo transakcija odigrava na drugom sloju, obavi odjednom, “zapakuje” i vrati na glavnu mrežu, čime se značajno smanjuje opterećenje mreže, a samim tim i troškovi.
Ethereum je ogroman projekat, baš kao što je i internet bio. Rađao se decenijama, te u poređenju sa njim, Ethereum “samo što nije”.
3. Ethereum ne može biti i novac i platforma za smart contract
Kritičari često skreću pažnju na to da je Ethereum istovremeno i infrastruktura za pametne ugovore, i platforma za platni kliring, ali i kriptovaluta, dakle novac. Osim toga iz mreže Ethereum razvili su se mnogi sistemi koji se tangencijalno ili malo korenitije drže za Ethereum.
No, upravo zbog bezbednosti i ogromnog volumena transakcija, neophodno da Ethereum bude sredstvo plaćanja sa robusnom infrastrukturom u svakom smislu. Što je Ethereum jači u smislu smart contract platforme, to je vrednost ETH-a kao novca važnija. Bezbednost se ne gradi samo algoritmima i kodom, već i skaliranjem upotrebne vrednosti.
Trenutna vrednost položenih (staked) ETH-a iznosi oko 13.7 miliona, što znači da bi kupovinom u vrednosti od dvadesetak milijardi dolara, neko mogao da izvede napad na mrežui preuzme 51% kontrole. Dvadesetak milijardi dolara deluje kao mnogo novca za pojedinca ili kompaniju, ali za neku državu ne mora da bude nedostižno. Zato mreža Ethereum mora biti stabilna, a stabilnost joj daje moćna ekonomija. U tom smislu važno je da Ethereum bude i jaka valuta, kao i infrastrukturno stabilna i poželjna platforma.
4. Ethereum je mreža kojom upravlja par bogataša
Da najpre razjasnimo nešto. Upravljanje je u svetu blokčejna jedan složen pojam. Naime, kod mreža se radi o sistemima upravljanja. Kako se donose odluke, kako se prikupljaju predlozi novih odluka, kako se odluke sprovode, kako se izvršavaju na mreži…
Najčešći oblik upravljanja blokčejn mrežama je neka vrsta decentralizovanog upravljanja. To znači da mrežom ne vlada jedan čovek ili jedna organizacija. One mreže koje su centralizovane, najčešće pripadaju jednoj organizaciji, ali i tada samo privremeno do donošenja protokola koji će omogućiti decentralizovano upravljanje.
Postoje on-chain i off-chain sistemi upravljanja. Tezos i Polkadot su najtipičniji primeri on-chain uprave. To znači da validatori mreže istovremeno predstavljaju odgovorne za predlaganje, donošenje i sprovođenje odluka. Naravno, ovo je samo skica, postoje mnogi načini upravljanja mrežom…
Ono što je važno kad je posredi Ethereum jeste to da se radi o off-chain varijanti. Dakle ko koliko ima ETH-a nije uopšte važno za upravljanje ovom mrežom. Konkretno, u donošenje odluka uključeni su mnogi učesnici iz zajednice, korisnici, developeri, operateri čvorišta, validatori i sl.
Drugim rečima, bez obzira na vrstu učesnika i količinu sredstava, ne postoji jedan čovek ili grupica koji mogu da donose odluke o mreži.
5. ETH je hartija od vrednosti, a ne valuta
Ovo je već tipično za mnoge kriptovalute gotovo još od nastanka. Nijedna država… dobro, osim nekih poput El Salvadora… ne priznaju kriptovalute kao novac. Jer kad bi priznale, to bi još ozbiljnije poljuljalo ceo bankarski sistem zasnovan na fiat valutama.
Ono što je zanimljivo jeste činjenica da lov na veštice državnih ustanova nije za sada napao ETH. Čak i američko zakonodavstvo tretira ETH kao robu, pa dopušta i berzanski tretman terminskih ugovora (futures contracts) sa ETH-om.
Da, tačno je da Geri Gensler, direktor američke službe za hartije od vrednosti (SEC) pokušava da stavi sve kriptovalute u svoj džak kako bi njegova služba dobila sve nadležnosti nad kripto tržištem, ali za sada čak ni SEC ne tretira ETH kao hartiju od vrednosti.
Nadamo se da smo ovim kratkim pregledom razvejali sve moguće nedoumice, nastavite da nas pratite kao biste ostali upućeni u najnovija dešavanja iz kripto sveta.
Comment section
0 comments