Kriptovalute se često posmatraju kao jedinstven fenomen. Slično se vrednuju bitkoin, ether i neki novčić sa likom psića. Što ste udaljeniji od kripto sveta, to vam se slika više muti.

Kako vreme prolazi i kriptovalute se razvijaju to su korisnije i pogodnije za veoma širok spektar upotreba.

Ko želi da se bavi rizičnim trgovanjem i juri 100x ili “to the moon” i dalje to može sa veoma nestabilnim novčićima sitnije vrednosti. 

Oni koji žele da čuvaju kapital na duge staze (govorimo o decenijama) sada već znaju da mogu da “parkiraju” svoju vrednost u valute kojima se predviđa stabilan rast kroz vreme (baš kao i zlato).

A tu su i novčići fiksne vrednosti (stablecoins), pa danas više ne možemo govoriti o volatilnosti kriptovaluta kao nečemu što se odnosi na svih stotinjak hiljada različitih novčića.

Zašto ovo napominjem već na početku?

Zato što je štednja, a posebno dugoročna štednja nešto o čemu se malo govori kad su posredi kriptovalute. Sasvim nepravedno, s obzirom na nivo bezbednosti, fleksibilnosti i drugim pogodnostima koje pruža štednja u kriptovalutama.

Ček, pojasni mi to o prednostima?

Šta je to štednja? Svaka štednja je zapravo investicija. Pod štednjom se najčešće podrazumeva investicija niskog rizika i na neki (duži) rok. Ako odete u banku, položite novac na štedni račun, dobićete neku sitnu kamatu (koja zavisi od cene novca na tržištu, opštih ekonomskih prilika u zemlji i inostranstvu), jer banka zapravo “vrti” vaš novac, garantuje vam da nećete imati gubitke i to naplaćuje u vidu minijaturnog interesa koji možete da uberete bez pravno-računovodstvenih zapetljancija. 

Penzioni fond je takođe vrsta štednje, obično dugoročna jer se novac planira trošiti tamo negde kad vam dođe vreme da ne želite više da radite. Ako pogledate ponudu domaćih banaka, jasno je da je posredi investicioni plan sa posebnim pogodnostima za ovu vrstu štednje, ali u suštini opet sistem u kome zbog toga što je novac osiguran pruža minimalni prinos. 

Tu dolazimo do prve prednosti štednje u kriptovalutama. Izbegavate mnoštvo posrednika koji se svi ugrađuju u cenu štednje. Umesto da novac ide od banke fondu od fonda kastodijalnoj instituciji (banka koja čuva vaš novac poput Tonija iz filma “Leon”), usput prevalivši još nekoliko koraka, vaša štednja je neposredna vaša investicija. Osim toga, ne postoji potreba da novac negde deponujete. Najveći broj štednih investicija u kriptovalutama može da se obavi iz vašeg kripto-novčanika. To su vam već dve velike prednosti.

Jedno od čestih pitanja je šta kad novac koji ste uložili u penzioni fond morate da povučete ranije. Što je gotovo uvek nemoguće ili pod veoma ekstremnim uslovima. Ako vam je neophodna ova vrsta zabrane zbog finansijske discipline, onda investiranje generalno, a posebno na dugi rok nije za vas. Ili jeste. Imate li trenutak da popričamo o DCA investiranju?

DCA?

Svi bi voleli da ulože ogromne količine novca kad je tržište povoljno (na najnižoj tački pred rast), a da izbegnu investiranje kad je kriza i skupoća. Idealno bi bilo kad bismo mogli da znamo tačno da li će tržište da nastavi da raste ili da pada, štagod, samo da je predvidivo…

Stoga svaka dobra škola investiranja predlaže da najpre ulažete u sebe i svoje poslovanje, u način na koji možete da povećate prihode. Sledeći dobar savet je da ulažete samo onaj novac koji vam je “višak”. Ovde se ne misli samo na kapital koji možete da “prežalite”. To vam je neophodno za kratkoročno, rizično investiranje kao što je trgovina (kriptovalutama, na primer). Za dugoročne štednje glavno pitanje je “šta ako mi kapital bude neophodan pre isteka oročenja”. 

Dolar Cost Averaging je načelo investiranja, strategija koja se najbolje pokala na nestabilnim ili tržištma u trenutku koji je teško predvideti. Princip nije komplikovan. Investiranje se obavlja u talasima, tako što se kroz vreme u određenim intervalima investira. Na ovaj način se izbegava da kupujete kad je najskuplje, jer ako kapital rasporedite po redovnim vremenskim periodama sva je prilika da ćete u zbiru platiti prosečnu cenu za ceo interval.

Ova strategija se posebno savetuje početnicima, onima koji imaju veliku količinu kapitala koji bi da plasiraju, te na tržištima koja rastu i padaju velikom brzinom. Kupili ste novčić X kad je bio 5000, zatim opet za šest meseci kad je 2500, i opet kad je 7500. U proseku ste platili 5000. Istina, bolje bi vam bilo da se sve pare uložili kad je 2500, ali ne možete znati kad je taj trenutak. Možda je trenutna cena i bila 2500, ali možda se pad nastavi, pa vaš prosek bude 5000-2500-1500 u kom slučaju ste se dobro omastili od ove strategije. Svakako bolje nego da ste sve pare ulupali dok je cena bila 7500. 

Digitalno zlato

Bitkoin se smatra najstabilnijom valutom. Ne zbog volatilnosti vrednosti, već zbog dugoročnog potencijala. Naime, konačnost zaliha dragocenih metala, zlata na primer, uzrokuje da i pored povremenih fluktuacija cena zlata neprestano raste, polako ali sigurno. Bitkoin je sazdan da oponaša svojstva zlata u tom smislu. 

Bez obzira na to što je privremeno bitkoin postao neka vrsta indeksa stanja tržišta kriptovaluta, na isti način na koji recimo cene hrane mogu da budu indikator stanja svetske ekonomije, bitkoin je i dalje “digitalno zlato”. Da li ste mogli biti gazilijarder da ste kupili BTC dok je koštao manje od dolara? Da. Da li je kasno da sad počnete da štedite u bitkoinima? Ne. Nikako. Posebno ako primenite strategiju DCA i kupujete za fisknu količinu novca u redovnim intervalima (vi odredite i količinu i period). 

U smislu penzione štednje, naravno, nema garancije, ali cena bitkoina će samo rasti u budućnosti. Kad kažem nema garancije, hoću da kažem, nijedna investicija nije besprekorno bezbedna. Penzioni fond banke može da propadne isto kao i PIO fond cele države. Evo videli smo da u ovom nestabilnom periodu kovida i ratova, floskula “stabilna ekonomija” više ne postoji. 

Da rezimiram, primenom DCA strategije možete kupovati one valute koje vam se čine najperspektivnije, bitkoin, ether, litecoin, šta god izučite da je vama najpogodnije. I tu je uvek ključni savet. Ništa što pročitate na internetu nije finansijski savet. Uvek istražite sami. Ako želite finansijski savet, obratite se stručnjacima koji će za to dobiti nadoknadu, a time i biti odgovorni za savete koji vam daju.

A stablecoins?

Stabilni novčići su stabilni. U zamenu za tu stabilnost, jer im se vrednost nikad ne menja, prinosi za njih su maleni. Negde oko pet posto godišnje. Ipak, to je bolje od štednje u banci gde retko možete dobiti više od dva posto. Naravno, postoje i kripto-štedne platforme, ali kako i one rade po istom principu kao i drugi fondovi (troše vaše pare o vašem trošku), lične investicije su i dalje najbolje rešenje. E, sad tu se poteže pitanje poreza.

Porezi na kriptovalute

Naša država se nije mnogo bavila ovim pitanjem, ali nije ga ni zanemarila. Porez na prihod od prodaje kriptovaluta je negde oko 15%, a na priliv od kamata 15% tako da svaka investicija (a posebno kratkoročna) treba da ima i ovo u vidu. Na samo držanje kriptovaluta ne plaća se porez. 

Ima i trik. Posebno pogodan za penzionu štednju u kriptovalutama. Naime, ako ste sredstva držali duže od 10 godina (sasvim pristojan, gotovo minimalan period za dugoročnu štednju), ne plaćate porez. 

Zakon o porezu na prihod građana kaže:

Član 72a

Kapitalnim dobitkom, odnosno gubitkom u smislu ovog zakona ne smatra se razlika nastala prenosom prava, udela ili hartija od vrednosti, kada:

5) je obveznik izvršio prenos prava, udela ili hartija od vrednosti koje je pre prenosa imao u svom vlasništvu neprekidno najmanje deset godina.

I zakon o poreskom postupku član 177

Poreski obveznik – pravno lice ili preduzetnik koji Poreskoj upravi ne podnese informativnu poresku prijavu kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 3% ukupnog prihoda ostvarenog za prethodnu poslovnu godinu, a ako u njoj ne navede potpune podatke novčanom kaznom u visini od 100.000 do 2.000.000 dinara.

Dakle, ako prijavite svoju štednju i zatim je povučete posle 10 godina, nemate problema.

Kripto penzija

Da li će kriptovalute postojati za 10 ili 20 godina. Ne znamo. Sa druge strane ne znamo ni da li ćemo mi postojati. Da li će države postojati. Sve duže od pet godina veoma je teško predvideti čak i stručnjacima. No, ako se okanemo crnih misli, kripto štednja ima mnoštvo prednosti. Ne zavisite od institucija, profitirate od toga što nema posrednika, što se vaš kapital uglavnom ne odvaja od vas (ne dajete ga na mesto sa koga ne možete u svakom trenutku da ga povučete. 

Ako dobro izučite opcije, dugoročna štednja se može pokazati kao najbolja investicija koju možete da napravite.