Godina je na izmaku. Vreme je da se osvrnemo na kretanja kako na tržištima kriptovaluta, tako i na najznačajnije događaje iz industrije kriptotehnologija uopšte.
2021: Godina velikog buđenja kriptotehnologija
Kada pogledamo vesti od početka godine do danas, zanimljivo je koliko se toga dogodilo. Jedna od najupečatljivijih promena je pomama za NFT-ovima, ludnica koja ne jenjava.
Bila je ovo i godina kada su velike kompanije i sistemi konačno počeli da shvataju kriptotehnologije ozbiljno.
Nije nedostajalo uzbuđenja na tržištima, a videli smo i pojave novih trendova – metaverse je postala nova zvučna reč u kriptosvetu.
Bitkoin
Pogledajmo najpre šta se događalo sa “časnim starinom” i nekom vrstom sinonima za kriptovalute. Ako ništa drugo, Bitkoin i Etereum odavno su etalon u odnosu na koji su svi drugi kriptonovčići – alternativa (altcoins).
Ko je kupio Bitkoin prvog januara, platio ga je oko $29.000, dok se sada, na kraju godine prodaje za oko $51.000. Lep skok od gotovo 76%. Zvuči sjajno sada, ali mnoge je od aprila do jula mogla da udari srčka kada je cena naglo pala, te ostala pri dnu dosta dugo.
Naravno, nestabilnosti su, osim redovnih kretanja na tržištu, kumovali politički i ekonomski događaji u svetu oko nas. Analizirajući uporedo vesti i kretanje cene Bitkoina, izgleda da je panika nastala u vezi sa tri ključne zabrinutosti.
Porezi i Kinezi
Prvi udarac tržištu zadalo je zakonodavstvo Sjedinjenih država. U trenutku kada je cena bila u defanzivi, izbile su vesti o reformi dela poreskog zakonodavstva. Naime, negde sredinom aprila, Njujork Tajms preneo je vest o tome da predsednik Bajden planira da gotovo dvostruko poveća porez na kapitalnu dobit i prilive od prodaje sredstava, sa pratećim odlukama koje nikako nisu povoljno uticale na posedovanje i trgovanje kriptovalutama.
Mnogi su počeli da prodaju svoje bitkoine, u strahu da ih novi poreski zakoni ne zakače, ili da se pripreme za promene koje je zakonodavstvo pokrenulo. No, početkom leta postalo je jasno da se dolar dobro drži, da ne postoji razlog za početnu bojazan, tim pre što se pokazalo da se ekonomija oporavlja u kontekstu pandemije.
Investitori su polako počeli da shvataju da je bitkoin potencijalno dobra odbrana od inflacije, što je uzrokovalo postepenim oporavkom tržišta. Štaviše, u novembru se cena bitkoina popela na vrhunac od gotovo $69.000.
Drugi veliki događaj koji je izazvao nestabilnost jeste stav Narodne Republike Kine spram kriptotehnologija uopšte, a posebno kriptovaluta. Oštar stav Kine nije ništa novo. Još od 2013. godine, počelo je proganjanje kriptotehnologija.
No, kako se približio dan početka uvođenja digitalnog juana, država je zategla omču kako oko kriptomenjačnica, različitih blokčejn kompanija, tako i kriptorudara. Panika na tržištu izazvala je pad gotovo svih kriptovaluta, te gubitak od oko $400 miljardi.
Period tržišne panike od aprila do juna pokazao je da su kriptovalute žilave, ali ipak podložne pritiscima zvanične regulative, bilo da je posredi poreska reforma u SAD ili uvođenje CBDC-a u Kini.
Ekologija i influenseri
Naravno, ne može da prođe bez Ilona Maska, koji se i ove godine pokazao kao ličnost zbog koje tržište može da se uzburka, a počesto je dovoljan jedan tvit. No, ovde konkretno mislim na povezanost Ilonovih izjava sa opštijim diskursom zabrinutosti za ekološke posledice koje kriptotehnologije imaju na našu planetu.
Kako se više investitora, kompanija i igrača iz “tradicionalnih” tržišta uključivalo u kriptosvet, tako je porasla zabrinutost u vezi sa potrošnjom energije koje iziskuju blokčejn-mreže. Savesno rudarenje, ekološki prihvatljive varijante kriptotehnologija, te generalno “zelena” tehnologija postali su veoma važni pojmovi za sve učesnike na tržištu.
Kada je Ilon Mask, naravno, na Tviteru, objavio da Tesla neće više prihvatati BTC kao sredstvo plaćanja za kupovinu električnih automobila, upravo zbog zabrinutosti za ekološke posledice kriptorudarenja, cena bitkoina je istog momenta opala za 6%.
Nije ova ekološka svest od juče, razume se. Ali u godini u kojoj je za ceo Wall Street bilo veoma važno kako kompanije posluju u smislu ekološke i društvene odgovornosti, te transparentnosti u odlučivanju, vest o tome da kriptovalute arče struju i to onu koja dolazi upotrebom fosilnih goriva (kineske termoelektrane) svakako nije povoljno uticala na raspoloženje krupnog investitorskog kapitala.
Godina alternativnih novčića
Nekada je bilo bitkoin, pa sve ostalo. Onda se ETH ustoličio kao druga značajna kriptovaluta. Sve ostalo su bili mehuri od sapunice, altcoins, alternativne valute, margina kriptotehnologija.
Godina 2021. osim što će biti upamćena kao godina prodora kriptotehnologija u mejnstrim, ostaće obeležena i kao godina kada su se u fokusu tržišta našli projekti koji zaista doprinose budućnosti blokčejn-mreža.
Jednom rečju, projekti i platforme koji zaista rešavaju konkretne probleme, te njihovi prateći tokeni, postali su značajan faktor na tržištu alternativnih novčića koje je često prenebregavano kao igralište za one sa dubokim džepom ili spremnim za žestoke rizike.
Trendovi koji su uveli malo reda i stabilnosti na tržište alternativnih novčića svakako su povećanje tržišne kapitalizacije (market cap). Drugim rečima, kako je vrednost projekata rasla, tako je raslo i poverenje da posredi nije rug pull (šta je to možete pročitati ovde) ili kakva druga prevara.
Osim toga postalo je jasno da kako blokčejn tehnologije sazrevaju, decentralizacija ima sve primamljiviju vrednost u smislu praktične koristi (use case). Sa približavanjem Web 3.0 sve je življa aktivnost pripadajućih tehnologija.
Tako su se iz hiljada i hiljada alt-koina (zapravo ove godine se broj novih novčića udvostručio te ih na tržištima ima više od 10.000!) izdvojili veliki projekti, često nazvani i “ethereum killers”, zbog toga što se između ostalog takmiče sa tom mrežom u rešavanju niza problema, od skalabilnosti, preko interoperabilnosti, do brzine i praktičnosti upotrebe pametnih ugovora.
Zanimljivo je da u vrhu imamo i Binance i Uniswap kao CeFi i DeFi rešenja. Solana, Cardano, Polkadot, u nekom smislu izrasli iz Ethereuma, ustoličili su se kao magneti za investitore, što se pozivitno odrazilo na njihov rast, pa i na povraćaj ulaganja.
Ko se kladio na Solanu, prvog januara ove godine, mogao da je vidi rast od $2 do $190. No, da ne bude da je Ethereum na bilo koji način ugrožen, posredi je i dalje najrespektabilniji novčić koji se polako, sve više u medijima i ne računa u altcoin. Kako i ne bi kada se pokazao kao veoma stabilan, novčić čija vrednost raste (ove godine procene su negde oko 400-500%), a vesti o novim tehnološkim probojima i rešenjima koje najavljuje, samo su poboljšali njegov ugled.
NFT: Ludnica koja ne prestaje
Listajući naše vesti, možete primetiti da tokom cele godine raste zanimanje za NFT. Baš kad je umetnički svet počeo malo da se oporavlja od pomame, kroz NFT dogodila se najveća penetracija kriptotehnologija u mejnstrim. Najveće svetske kompanije iz najrazličitijih potrošačkih segmenata (zabava, moda, mediji) upravo su kroz NFT zakucale na vrata kriptosveta.
Sve više je sportskih klubova, počev od NBA i NFL timova, preko “našeg” tradicionalnog fudbala, posebno u italijanskoj i engleskoj ligi koji su nastavili trend tokenzovanja programa lojalnosti fanova, te ih kroz zbirke prigodniih kolekcija, preselili na NFT-nebo.
Gde je sport, nisu daleko kompanije koje proizvode sportsku opremu, te su i Adidas i Nike uleteli u svojevrsni rat oko toga čije će se kolekcije naći, ne samo na NFT-u, već i u društvu popularnih zbirki.
Bored Ape Yacht Club, Crypto Kitties i Crypto Punks osim što su se prodavali za milione i milione dolara, inspirisali su mnoštvo kolekcija koje su pokušale da ponove njihov uspeh. Iz mora klonova izdvojila se zbirka Everydays koja je prodata za 40.000 ETH (u tom trenutku oko $69 miliona).
Uspon NFT-ova iskoristile su i igre. Sve je više “play to earn” igara koje su izuzetno povezane sa NFT tehnologijom. Izdvojio bih Axie Infinity, igru koja je okupila preko dva miliona aktivnih igrača. Axie je stvorio čitav ekosistem vlasnika ljupkih čudovištanaca koji se zapravo koriste u igri (za razliku od mnogih NFT-ova kojima je jedina upotrebna vrednost – da budu predmet mešetarenja).
Mnogi su zaista počeli da zarađuju igranjem, posedovanjem i “uzgajanjem” kroz igru Axie. Razmena tokena iz ove igre dovela je do živog tržišta sa rastom od oko 950%, a cena AXS tokena skočila je sa početnih $6 do čak $150.
Trend da rast vrednosti novčića i/ili projekta zavisi od upotrebne vrednosti, posebno je očigledan na primeru kripto-igara. Na zalasku je era kripto-mačića i drugih NFT-ova koji se naprosto kupuju da bi se kasnije preprodali.
Sve više je slučajeva da projekti plaćaju neku vrstu kamate korisnicima koji kupe i koriste NFT, a u igrama ovi tokeni predstavljaju imovinu koja se zapravo koristi u igri.
Nametanje NFT-a u mejnstrim gejmingu dočekano je na nož. Studio koji radi na izradi igre STALKER 2 je morao da povuče svoje NFT i izvini se publici, dok je čak i veliki Ubisoft doživeo krah, sa jedva $400 prometa pompezno najavljivane zbirke.
Države i kriptovalute
Ova godina bila je berićetna i za prodor kriptotehnologija u zvanične institucije. Prvi slučaj je, naravno, El Salvador. Premda je ova država promimentno figurirala u gotovo svakoj vesti koju smo objavili ove godine, posredi je ipak bomba koja je nedovoljno jako odjeknula. Mislim, u odnosu na buru koju je izazvalo proglašenje bitkoina zvaničnim sredstvom plaćanja, niti se gora naročito zatresla, niti se rodio miš.
Svet kao da je odlučio da tretira Salvador kao neku vrstu anomalije. I pored citiranja male adopcije BTC-a u ovoj državi, posredi je prvi slučaj da je decentralizovana kriptovaluta postala nacionalno sredstvo plaćanja.
Ništa naročito se nije dogodilo sa BTC-om, a Salvador je svakako već prosperirao. Ne samo od projekata koji će se tek ostvariti (kriptorudarenje pomoću pogona na geotermalnu energiju), već i od toga što je država trgovanjem na kriptotržištu zaradila za – ni manje ni više – 20 novih škola. Jasno je da je odlazak u nabavku pomalo rizičan ako plaćate u bitkoinima, ali Salvadorov slučaj je definitivno pokazao da jedna cela država može sasvim fino i bez fiat valute.
Sa druge strane, ova godina pogodovala je razvoju državnih kriptoprojekata. Ne samo da smo doznali da CIA već neko vreme pomno prati svet kriptovaluta (i to ne samo zbog kontraobaveštajne i antiterorističke uloge). Sve je veći broj država koje razmatraju uvođenje neke vrste digitalne valute (CBDC). Kina je otišla najdalje, obezbeđujući nekoliko opsežnih testova za primenu digitalnog juana.
Istraživanje na temu CBDC-a sprovodi preko pedeset zemalja. Neke su zainteresovane za digitalni novac kao sredstvo u platnom prometu, za upotrebu u bankarskom sistemu, kliringu i sl. a druge i za maloprojdaju, tj. svakodnevnu upotrebu građana. Štaviše, svega šest zemalja (npr. Ekvador, Finska, Danska) odustalo je od daljih koraka ka CBDC-u.
U fazi koncipiranja (proof of concept) nalaze se Australija, Švedska, Turska, Ukrajina, Japan, Tajland i Brazil. Pilot projekte imaju i Kina, SAD, Francuska, Južna Afrika, i još neke zemlje. Zanimljivo je da je trenutno Nigerija jedina zemlja koja je u oktobru ove godine lansiranjem e-Naira, lansirala svoj CBDC.
Da li je kasno?
Kao što vidite, ova godina je bila veoma uzbudljiva. Čini se da će ostati upamćena kao prelomna za ulazak kriptotehnologija u mejnstrim. Stišava se i volatilnost tržišta, a sistemi regulacije ili bar upozorenja protiv prevara sve su opsežniji.
Po smanjenju kamata za držanje (staking), pozajmice i farme likvidnosti, čini se kao da je sve teže postati kriptomilioner. To nije nužno loša stvar, a ako se pitate – da li je kasno, ne brinite. Nije kasno. Štaviše, pravi je trenutak da se bliže zainteresujete za kriptotehnologije i digitalnu imovinu, a o tome smo i pisali opsežnije, ovde.
Ako ste odlučili da započnete kupovinu ili prodaju kriptovaluta, ceo proces možete obaviti efikasno i bezbedno putem naše menjačnice.
Comment section
0 comments